Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jan.2023, 09:51
Komplet lepinja zauzela prvo mesto na listi "Tejst atlasa"
Međunarodni kulinarski magazin „Tejst atlas“ objavio je listu najboljih jela i na prvom mestu se našla komplet lepinja.
Pretop – važan sastojak komplet lepinje
Pretop se dobija tako što se uhvati mast posle pečenja jagnjeta i praseta. Kako se pretop hladi, mast izlazi na površinu, a želatin tamno mrke boje (veoma slan sa odgovarajućim procenatom vode) pada na dno. Originalan pretop se dobija pečenjem jagnjeta ili praseta u furuni.
Komplet lepinja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je specijalitet zapadne Srbije. U njoj su isključivo domaći sastojci, čak i lepinja mora biti napravljena u „domaćoj radinosti“ i u tome jeste čar, napominje Katarina Petrović, čije specijalitete možemo pratiti u emisiji „Gastronomad“ na RTS.
Komplet lepinja je specijalitet zapadne Srbije. U njoj su isključivo domaći sastojci, čak i lepinja mora biti napravljena u „domaćoj radinosti“ i u tome jeste čar, napominje Katarina Petrović.
„Peče se u onim starinskim, zidanim pećima i to da budu bukova drva, jer se kaže da su najukusnije lepinje kada se peku na bukova drva. A čuvena porodica iz Užica koja je napravila komplet lepinju, njihovi potomci i oni koji su nasledili njihov posao, sigurno žale što nisu to zaštitili kao svoj lični brend. Ali i ovako su mnogo doprineli srpskoj gastronomiji time što su šezdesetih godina prošlog veka napravili tu čuvenu komplet lepinju“, dodaje gošća Jutarnjeg programa RTS.
Lepinja se zaseče po horizontali sa blagim udubljenjem prema sredini, tako da bude otprilike kao posuda, a gornji deo kao poklopac. Donji deo se premaže starijim kajmakom. Jaje se umuti i prelije preko kajmaka. Zatim se donji deo lepinje stavi u zagrejanu pećnicu i peče oko 10 minuta (zavisno od toga da li volite rešiju lepinju). Poklopac se stavi u pećnicu neposredno pred izvlačenje lepinje da se zagreje. Nakon pečenja, lepinja se izvadi iz pećnice i prelije zagrejanim pretopom, bilo jagnjećim ili svinjskim.
„Danas se praktikuje i da se doda malo pršute ili različitih priloga. Lepinja se jede prstima, tako što se tim hrskavim poklopcem vadi sočni deo iz lepinje. Naravno, zamaste se i prsti, i brada, i sve, ali se uživa u tome“, naglašava Petrovićeva.
Na listi Tejst atlasa su se našli i pljeskavica i ajvar. Kada je pljeskavica u pitanju, njen kvalitet uglavnom zavisi od roštilj-majstora koji uglavnom kriju svoje tajne sastojke. Takođe, napominje Katarina Petrović, jako je važan i način termičke obrade.
Kuhinja u Srbiji se dosta razlikuje po regionima. Vojvođani vole masno i slatko, na jugu vole ljuto, a u istočnoj Srbiji specijalitete od sira i sušenog voća, na primer.
„Mi smo u suštini mala zemlja, ali na primer, isto jelo u dva različita grada se različito zove. Isto se priprema, samo su nijanse u pitanju, međutim, u Vojvodini se uglavnom većina stvari zasnivala na pecivima i testima, jer se u tim krajevima uglavnom gajila pšenica. Tako da u zavisnosti od podneblja se razvijala i gastronomija. Napretkom tehnologije došlo je do nekih izmena, što mnogi smatraju skrnavljenjem tradicije, ali u današnje vreme, mi gastronomadi i savremeni kuvari, sve ćemo živo da pomešamo. Volim da kombinujem i pravim Srbiju u malom na svojoj trpezi“, naglašava Katarina Petrović.
Nekada se hrana pripremala „po osećaju“, danas je sve to postalo skoro nauka, ali ipak je iskustvo najvažnije, zaključuje ona.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
