Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jul.2016, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko se danas čitaju dela Branka Ćopića?
Uz dela Branka Ćopića odrasle su mnoge generacije. Smatra se jednim od najistaknutijih pisaca partizanske literature na ovim prostorima. Koliko su njegova dela danas čitana i da li mlađe generacije sa istim žarom gutaju stranice njegovih knjiga kao deca nekad?
Sećate li se Jovančeta, vođe nestašnih dečaka u bosanskom selu Lipovu? Bili su to orlovi uz koje su mnoge generacije poletele iz detinjstva u zrelo doba. Međutim, da li je Brankove likove, junake „partizanske" >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << literature prekrila prašina i da li su ostali u vremenu drugova koje se završilo sa našom nekadašnjom državom? Pohvalno je, kažu u bibliotekama, što su Brankova dela i dalje u sastavu dečije lektire.
"Njegovo delo "Orlovi rano lete" i "Doživljaji Nikoletine Bursaća" još uvek su sastavna i obavezna lektira koja treba da se pročita. E sad kakav efekat ona nosi sa sobom kada deca čitaju tu knjigu to možda najbolje da pitamo đake, ali mislim da je sa te strane Branko Ćopić možda malo kod ovih novih generacija prevaziđen. Ali s obzirom na stare generacije, na moju generaciju, mi smo svi odrastali uz knjige Branka Ćopića, on je zaista jedan vrlo duhovit satiričar čijem humoru se i dan danas mnogi smeju", rekla je Monika Maširević, urednica kulturnih programa.
Najmlađim čitaocima najviše se dopadaju dela poput "Doživljaja mačka Toše", "Ježeva kućica", "Doživljaji Nikoletine Bursaća" i neprevaziđeni "Orlovi rano lete". Tinejdžeri su najviše zainteresovani za delo "Magareće godine", a najstariji čitaoci uvek biraju "Osmu ofanzivu", "Brankove triologije" i "Baštu sljezove boje".
Maširevićeva kaže da on na neki način jeste zaboravljen s obzirom na vreme u kome živimo i na vreme u kom je on stvarao, međutim, obeležavanje godišnjice njegovog rođenja ulilo je nadu da velike ličnosti u našoj kulturi ipak ne zaboravljamo tako lako.
"Gradska biblioteka je prošle godine u prilog stogodišnjici rođenja velikog pisca organizovala program koji se zvao U bašti sljezove boje i tom prilikom je bilo prepuno naše gledalište", naglasila je Monika.
Tome svakako treba dodati i primer Kragujevačkog narodnog pozorišta „Joakim Vujić" koje je prošle godine postavilo predstavu rađenu po delu „Bašta sljezove boje". Branko Ćopić rođen je 1. januara 1915. u Bosanskoj Krajini o kojoj je najčešće i pisao, a u Beogradu 26. marta 1984. izvršio je samoubistvo u 69-oj godini života.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
