Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Mar.2022, 21:02
Ko u Srbiji može da se bavi psihoterapijom
Aktuelna tema o tome ko u Srbiji može da se bavi psihoterapijom uskoro bi mogla da dobije epilog zakonskom regulativom. I dok jedna strana stavlja akcenat na primarne studije psihologije kao preduslov za dodatnu edukaciju, druga moć edukacije smatra ključnom i bazičnom. Odgovornost, profit ili primer dobre prakse, čini se da ti pojmovi dodatno produbljuju ovu vruću temu.
Ivana Perić doživela je nasilje, a period ohrabrivanja sebe da potraži stručnu pomoć trajao je dugo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Svoje iskustvo sa psihoterapijom, danas opisuje kao povratak sebi.
"Da sam se tada sa 20 i nekom godinom obratila nekom, verovatno ni ja ne bih znala kako i odakle da krenem, čak iako sam to studirala. Međutim ja sam za razilku od većine ljudi koji nemaju priliku da se edukuju za psihotepariju, bila pripremljena i dobro usmerena gde i kako da potražim pomoć i kako da prepoznam dobrog stručnjaka", rekla je Ivan Perić. Psihoterapija je, danas, čini se dostupnija nego ikad, ali ne i jasno definisana oblast u pogledu toga ko bi njom smeo da se bavi. Tako se nedavno pojavio narativ da to mogu samo oni koji su prošli kroz edukacije koje sprovodi Savez društava psihoterapeuta Srbije.To znači da se svim osobama pruža takva mogućnost čime se, na primer, izjednačavaju psiholozi i ekonomisti- voljni da se time bave. A na tu pojavu glasno je reagovalo Društvo psihologa Srbije.
"Kreće da se gradi neki narativ koji nije zakonski utemeljen pa tako često možete da vidite a primer npr. diplomirani psihoterapeut. To ne postoji. Diplome se stiču na fakultetima, a u udruženjima građana možete da dobijete samo potvrdu o završenoj edukaciji. Takođe, počinje da se govori o licencama, iako su one takođe nešto što vam izdaje država, odnosno Ministarstva koje je država ovlastila, znači ne može Savez udruženja građana da vam izda licencu.", rekla je dr Milica Lazić, Društvo psihologa Srbije.
Druga strana pak, u ovoj priči poziva se na važnost dopune formalnog znanja po uzoru na primere u Evropi, takođe sa željom da se to pitanje i kod nas zakonski uredi, ali tako da diploma psihologa ne bude dovoljna za psihoterapeutski rad. Ako bi se ovo pitanje zakonski uredilo to ne bi značilo da ne možete da birate metode rada, što je mnoge zbunilo. I dalje, bi dakle, postojao izbor koji prati odgovornost.
Možda ova tema u moru važnih ne bi postala tako aktuelna da se ne radi o zdravlju čoveka, odnosno njegovoj psihi. Nakon što se završe obe javne rasprave o nacrtima Zakona, oni će se naći u skupštinskoj proceduri, a da li će se tamo zadržati dugo kao onaj o pomoći ratnim veteranima, zavisiće deluje, najviše od političke volje. Do tad, a i nakon toga, ostaje nada da će biti više iskustava kao što je Ivanino, koja uz pomoć rada na sebi danas uspešnije pomaže ljudima, i u tome je lepota ali i moć oblasti koju bez obzira na sve, uvek mora pratiti veliko znanje i etika.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
