Izvor: Magyar Szó, 06.Okt.2014, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je srušio „Peti oktobar”?
„Sećate li se šta se desilo 5. oktobra 2000. godine? Pitanje nije potpuno bezveze; prilično je veliki broj građana koji se već ne mogu prisetiti tadašnjih dešavanja. A mi smo tada mislili da je to datum koji će biti crvenim slovima upisan u udžbenike istorije. Danas već znamo da se to neće dogoditi“, sa žaljenjem konstatuje komentator lista „Mađar so”, prisećajući se događanja od pre 14 godina.
Kornel Bajtai podseća da je revoluciju javnost vremenom počela pominjati >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << kao poluzaokret, dok se danas vidi da se točak vratio u prvobitnu poziciju. „Danas se taj datum naziva običnom promenom vlasti. Možda će se tretirati i kao puč. Heroji 5. oktobra su danas u istom rasulu kao što su bili tokom tih devedesetih godina, a na vlasti su opet snage protiv kojih su građani tada izlazili na ulice“.
Komentator naglašava da je u euforiji promene režima stanovništvo poverovalo da će sve biti bolje, da se okreće novi list, da će vođstvo države raskinuti sa miloševićevskom zaostavštinom, da će se suočiti sa prošlošću, da će priznati svoje greške i da će početi izgradnja nove, moderne, evropske, razvijene Srbije. „To se, naravno, nije dogodilo. Nije se napravio red, a to nije greška onih koje je 5. oktobar odbacio. Krivi su oni koji su tog oktobra dobili šansu. Naravno, danas već znamo da je cela priča od početka bila klimava, da je DOS, sastavljen od 18 stranaka, od početka bio prilično šarenoliko društvo. Koštunica, tek izabran za predsednika savezne države, je još u noć pobede napravio dogovor sa Miloševićem, a republički ministar policije je postao Dušan Mihajlović, čija je nova demokratija tokom devedesetih godina obezbeđivala većinu socijalistima. Da ne govorimo o Nebojši Čoviću koji je do 1996. godine bio socijalistički gradonačelnik Beograda. Ispostavilo se da je najvažnija poluga, alfa, a posle se ispostavilo i omega, procesa reformi započetih petog oktobra bila Demokratska stranka i njen lider, Zoran Đinđić. Zbog njegovog ubistva smo, naravno, danas svi skloni da njegov lik posmatramo u boljem svetlu, nego što je on to zaista zaslužio. Ne znamo sa sigurnošću da li bismo stigli tamo gde smo petog oktobra krenuli, da je Đinđić ostao živ i da je mogao nastaviti svoj rad“, napominje komentator dodajući da činjenica jeste da su reforme iz marta 2003. godine, sa atentatom na premijera, dobile takav udarac, zbog kojeg je posle cela priča o boljem životu pala u vodu.
„Osnovne greške su učinjene između 2001. i 2003. godine“, objašnjava Bajtai, podsećajući na reči biznismena Milana Panića koji je tek nekoliko dana nakon 5. oktobra pozivao javnost da ne bude revanšizma nad pobeđenima. „Panićev savet je prihvaćen što se kasnije pokazalo fatalnom greškom. DOS na vlasti nije izvršio lustraciju, tako da su u državnoj bezbednosti, u vojsci i u pravosuđu ostali oprobani ljudi starog režima, od kojih su se mnogi ponudili novoj vlasti koja se borila sa manjkom kadrova. Bio je fatalan i kompromis sklopljen sa podzemljem čiji je simbol bio Legija. Ove su snage naime bile u tesnoj vezi i u ključnim momentima su uspešno sprečavali svaku vrstu promene koja bi ugrožavala njihovu poziciju i brižljivo čuvano staro ustrojstvo“, kategoričan je Bajtai.
Komentator podseća da lustracije nije bilo ni u poslovnoj sferi zahvaljujući čemu su Milan Beko, Miroslav Mišković, pa čak i Bogoljub Karić mogli da nastave svoje delovanje uprkos činjenici što su bili sateliti Miloševićevog režima. Njihov kapital doprinosio je da Miloševićev režim opstane“.
Najvećom greškom komentator ipak smatra to što je izostalo suočavanje sa prošlošću. „Od Koštunice se takvo nešto nije moglo ni očekivati jer on nije imao sa čime da se suoči. Ali je i Boris Tadić, koji je pokušao biti Đinđić posle Đinđića, bio prilično mlak po ovom pitanju. Umesto da se suoči sa prošlošću, on je sklopio savez sa socijalistima, koji su mu se kasnije, 2012. Godine, odužili - umesto sa DS, većinu su napravili sa naprednjacima. Na kraju se krug petog oktobra zatvorio. Demokrate i njihovi partneri su imali priliku da naprave bolju Srbiju. Umesto toga su vreme traćili unutrašnjim borbama, bavili se sopstvenim bogaćenjem, a društvene probleme su pomeli pod tepih. Činjenica da se danas reformatorima smatraju snage protiv kojih je petog oktobra ustala Srbija, je prvenstveno poraz demokrata. Peti oktobar su srušili u blato oni koji su trebali da ga nose uzdignutog poput baklje koja daje nadu. Umesto da tom bakljom zapale inficirane delove društva, oni su sami sebe zapalili“, zaključuje Bajtai.
