Izvor: Blic, 11.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klinci preselili štraftu u Lazinu ulicu
Ne može se Novi Sad zamisliti bez štrafte. To je mesto na kojem se pokazuje, dokazuje, odmerava i biva viđen. Klinci, koji se svake večeri sreću u uskoj Lazinoj ulici i prođu je u toku večeri nebrojeno puta, uz slalome kroz letnje bašte i masu, nisu ni svesni da su gradu vratili čuvenu štraftu, kaže Nikola Kostić, poznatiji kao Li Men.
- Štrafta u Ulici Laze Telečkog je treća u mojoj "novosađanštini". Prva je bila na keju, odakle se osamdesetih primakla centru i poslastičarnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Carigrad". Sa godinama, uvlačili smo se sa njom sve bliže centru grada i evo, završismo u Lazinoj, sa nekim novim klincima - priča Li Men.
Malo je izmeštena, dodaje muzičar, obojena drugim duhom i koloritima, nabijena drugačijim notama, ali joj je smisao ostao neizmenjen. Navika Novosađana da se, i pored urbanističke manije koja je proširila grad, "naguraju u jednu ulicu daje palanački šmek gradu u kojem se svako sa svakim zna".
- Ispred ulaza zgrade u Ulici Veljka Petrovića, na stepeništu, uvek je sedelo par starijih komšinica i bavile su se "psihološkom analizom" prolaznika - kaže Li Men.
Tada nije bilo interfona, podseća naš vodič, pa im je trebalo vremena i da saznaju kod koga su baš gosti naišli. U poštanskom sandučetu u zgradi je bio štek za cigarete, a iza se igralo "doktora". Liman I je tada imao tek po koju zgradu, a ostalo su bile kuće i gradilišta. Kada na Dunavu ne radi riba, praćkom su lovili žabe.
- Franc je bio apsolutni šampion u lovu na žabe, a pljuca nam je bilo omiljeno oružje iz kojeg smo ispaljivali bobice sa ukrasnog žbunja oko zgrade - priča Li Men o kraju u kojem je odrastao.
Prvo kulturno osvešćivanje osamdesetih mlade je sačekivalo u Žutoj kući, kultnom mestu iz vremena kada su Novosađani imali tu privilegiju da "Disciplina kičme" odsvira prvo koncert u Novom Sadu, pa tek onda u Beogradu.
- Tu se rokenrol servirao uz neoporezovano piće. Mada su kuću često stavljali u negativni kontekst, to je bilo mesto gde su se ljudi okupljali da bi se opustili, čuli i radili pozitivne stvari - kaže Li Men, pokazujući livadu ostalu posle rušenja Žute kuće.
Li Men tvrdi i da su se pozitivne vibracije sa livade preselile u klub bajkera nadomak Štranda. Miris benzina i drvena koliba iz koje tutnji rok, bluz i hevimetal postali su retka oaza u gradu.
- U gradu koji agresivno preplavljuju razni turbo, etno, latino i ostali miksevi lošeg zvuka, ovo je poslednje mesto u gradu gde možeš dobiti stopostotni rok filing. I najjeftinije pivo - dodaje Li Men.
Ali, ne napušta ga optimizam.
- Mada na prvi pogled ne izgleda tako, Novi Sad polako ponovo vraća one vrednosti koje su ga nekad obeležavale. Iza šarenila kiča polako izranjaju neki novi klinci koji i te kako znaju dobro da prže na gitarama, a njihova sve brojnija publika vraća veru da će ovaj grad ponovo živeti svoj rokenrol - zaključuje priču o svom gradu Nikola Kostić Li Men.
Prvi fliperi
Kafana "Malinjak" je bila neizbežna u odrastanju svakog pravog Limanca, gde su se prvi put susreli sa fliperima.
- U "Malinjaku" su se zakazivale i čuvene ferke, tuče između različitih delova grada. U to vreme se znalo kako se tuče. Nije bilo noževa, flaša, pištolja i ostalih gluposti, radile su samo pesnice - priča Nikola Kostić.
Spontane žurke u ateljeima
- Ateljei na Tvrđavi su pravi Novi Sad. Najbolje, spontano pravljene žurke, koje su znale da se produže i na nekoliko dana, događale su se upravo ovde. Paleta ljudi koji bi bili nespojivi na bilo kojem drugom mestu ovde se pretakala u savršenu nijansu - priča Li Men.
Oni su još tu, ali nekada širom otvorena vrata sada se retko otvaraju, dodaje on ne bez žaljenja, pred zatvorenim vratima jednog od njih.
- Bio je pravi uspeh tu i tada izdvojiti Novosađanku. Tada je bilo u modi "glumatanje" oholosti i nepristupačnosti, i zaista je bilo potrebno puno truda da ih čovek osvoji. Dopadala mi se ta upornost koje su od nas tada zahtevale. Danas je već neka druga priča - kaže Li Men, priznajući da je bio jedan od najupornijih.
