Izvor: Blic, 09.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klima-uređaji cure i sa Skupštine grada
Odluka o uređenju grada jasno propisuje da voda iz klima-uređaja ne sme da kaplje na prolaznike, ali se „tuširanje" iz desetina tih uređaja sa poslovnih i stambenih zgrada, najviše u centru, uporno nastavlja. Klime kaplju na prolaznike i sa zgrade Skupštine grada, gde je i doneta odluka prema kojoj je to zabranjeno, kao i sa sedišta komunalne inspekcije, odakle se njeno sprovođenje kontroliše.
Komunalni inspektor Slobodan Kalaba kaže da, iako odluka o uređenju grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << propisuje zabranu da klima-uređaji kaplju na ulicu, inspektori ne mogu mnogo toga da urade.
- Imali smo osam prijava ove godine zbog toga što klima smeta prolaznicima ili komšijama i sve smo rešili uz dogovor s vlasnicima. To je sve što možemo da uradimo. Naime, postupak i ne možemo dalje da vodimo, jer klime na zgradama i nemaju dozvole za postavljanje. Inspekcija je, uz to, zadužena za javne površine, a fasade, iako vidljive sa javne površine, zapravo pripadaju vlasnicima objekta. Poseban problem je i to što ne postoji služba koja bi izdavala dozvole za ugradnju klima-uređaja, a koliko nam je poznato, za svako postavljanje bi trebalo da se izdaje dokumentacija, kao i za bilo koje druge građevinske radove na zgradi - kaže Kalaba.
Prema njegovim rečima, gradske vlasti bi, ako budu menjale odluku o uređenju grada, morale uzeti u obzir i nevolje s klimama i sadašnji propis uskladiti sa zakonom o održavanju stambenih zgrada i drugim aktima, odakle su, pri pisanju, klime izostavljene jer ih do pre nekoliko godina nije ni bilo. On ističe i to da bi državne službe prve trebalo da budu primer sugrađanima.
- Šta očekivati od građana kad klime kaplju na ulicu sa državnih zgrada? Ako se već ljudi žale na Skupštinu grada ili Palatu pravde, onda ti organi treba da budu primer kako klime treba da budu instalirane, a ne obratno - navodi Kalaba.
Da je problem evidentan, potvrđuje i član Gradskog veća za urbanizam i ekologiju dr Jelena Atanacković-Jeličić.
- Mora se nešto preduzeti. Nije samo problem u tome što klime kaplju na glave prolaznicima, nego i to gde se postavljaju, kao i postavljanje reklamnih oznaka i druge stvari. U mnogim zemljama u Evropi, problem sa kapljanjem se rešava ugradnjom centralnih klima, ali to je za naše uslove za sada skupo. Za početak, trebalo bi da se klime postavljaju tako da gledaju u unutrašnjost zgrade, a ako to ne može, onda svi odvodi treba da se povezuju na oluke - navodi ona.
U Gradskoj kući potvrđuju da će odluka biti menjana ne samo zbog klima nego i zbog drugih stvari, ali nisu mogli da kažu kada će novi predlog stići pred odbornike.
Zajednički odvod jedino rešenje
Predsednik nedavno osnovane Unije servisa klima-uređaja Ivan Siler odbacuje odgovornost majstora.
- Iako većina građana, kada im postavljamo opremu, traži da to uradimo tako da ne kaplje komšijama, nekad je to teško izvesti. Prvo, stare zgrade nisu ni projektovane da na njima budu klime, pa je nemoguće postaviti crevo tako da voda ide u oluk. Zamislite kako bi fasade izgledale kada bi sa šestog sprata na kome ima 10 klima išlo isto toliko creva ka prizemlju. Rešenje je zajednički odvod, ali teško je to urediti u zgradi sa svim komšijama. U poslovnim objektima to je mnogo lakše - kaže Siler.
