Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Nov.2017, 12:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kivi uspeva i u Vršcu
Iako se kivi uglavnom gaji u toplim krajevima, na moru, sve ga je više i na našim prostorima. Dobro uspeva, ne traži mnogo brige, prvenstveno se sadi u okviru okućnice radi hladovine, a kada počne da rađa, onda zna da iznenadi. Slavko Dušanov iz Vršca kivi je posadio pre 12 godina iz radoznalosti, a od onda se svake godine raduje njegovom razvoju i plodovima koje donosi.
Kada je Slavko Dušanov, po zanimanju dečiji lekar, privatno veliki zaljubljenik u prirodu, pre 12 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << posadio kivi, malo je znao o ovoj voćki. Sadnice je dobio od prijatelja koji ih je doneo sa mora.
"Prvenstveno sam mislio da zasadim kivi da pravi hlad oko kuće. Nisam ni mislio da može da rodi. Posle 4-5 godina on počne da rađa i prosto sam se iznenadio", rekao je Slavko Dušanov.
A iznenadile su se i komšije i divile se kiviju, pa su od doktora Slavka na poklon dobijali sadnice.
"Ja svima donesem pošto je to dvopolna biljka jednu mušku i dve ženske sadnice. Oni posade, neguju, ali posle godinu dve, njima se osuši i pitaju u čemu je tajna. Ja kažem da ga mnogo volim i da je to tajna", dodao je on.
Postojbina kivija je Azija, ali dobro se primio u Evropi, saznajemo od Radovana Raše Rašića, vlasnika rasadnika koji rado uvek daje savete kako negovati biljke.
Ovaj kivi je poreklom iz Italije pošto su ga oni prvi uvezli u Evropu, tu negde sa severa Italije. Može da izdrži temperature niže nego loza, do minus 30, ali u januaru i februaru. Jedino može da mu smeta kasni prolećni mraz, kaže Rašić i ističe da je kivi korisna biljaka. Kaže da ima dosta antioksidanata i vitamina C i taj vitamin se lako usvaja kod kivija. Šećera nema mnogo, ali nije sve u šećeru.
A Slavko Dušanov dodaje da mu je najlepše ispod kivija leti kada je temperatura blizu 40. A plod mu nije primaran.
"Pošto su deca otišla, malo se to jede. Žena je alergična, ja jedem dok mi ne utrnu zubi, posle toga ne mogu, onda razdelim to sve. Odnesem prijateljima", kazao je Slavko.
Pored kivija u dvorištu dr Dušanova su i jabuke koje imaju samo jednu granu i rastu u visinu. Kaže voli da eksperimentiše sa voćem pa stalno nešto radi u voćnjaku kod vikendice. Ne da bi imao neku vajdu nego se najviše odmori psihički kada se fizički umori. "To je neki moj recpet", dodaje, a kada to kaže lekar onda ga treba ozbiljno shvatiti.
Berba kivija obično je krajem oktobra, ove godine biće kasnije zbog visih temepratrua i biće ga dosta, preko 100 kilograma.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
