Izvor: Blic, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kažu kod matičara,a misle na kafanu
Kada vam Novosađanin zakaže sastanak kod matičara, to ne znači da želi da vas priženi, već samo da vas odvede na kafu u neki od lokala na Trgu mladenaca, gde se nalazi i matičarski ured. Ako pak preferirate uži centar grada, onda će vas dočekati „kod Mićka", odnosno kraj Spomenika Svetozaru Miletiću koji se, usput, nalazi na Trgu slobode. Ovo su samo dva u moru lokalnih orijentira kojima se Novosađani međusobno služe i razumevaju, često zbunjujući sve one koji dolaze sa strane.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
U Novom Sadu se sastaju kod nepostojećeg „Filipsa", lokomotive, „Pilota", ABC-a, kade na „Spensu", Pečurke, „Carigrada", sata, potkvice... Novosađani imaju svoj podrazumevajući jezik orijentira po kojem se ogromna zgrada Izvršnog veća, po domaćem Banovina, nalazi preko puta omalene, ali kultne poslastičarnice „Carigrad".
- Taj modus je tipičan za većinu srednjoevropskih gradova. Ljudi imaju potrebu za orijentirima. Pariz i dan-danas ima Latinski kvart iako su Latini davno nestali - kaže Bogoljub Savin, istoričar i kustos Muzeja Vojvodine. Po „pariski" i Novosađani su skloni da zadržavaju stare toponime koji su već davno dobili nove uloge i svrhe. Dok se današnji klinci susreću na uglu Bulevara oslobođenja i Kralja Petra, kod „Maksi diskonta", starije generacije se na identičnoj adresi nalaze kod „Tunela jeftinoće", koji je zatvoren pre više od deset godina. Ako neko slučajno ne zna gde je bio „Tunel jefinoće", onda mu se lepo objasni da je to preko puta Lutrije Vojvodine, mada ni nje već odavno nema.
- Među Novosađanima postoji tradicija da ne prate ispolitizovane promene naziva ulica i lokaliteta - objašnjava dr Svenka Savić, profesorka psiholingvistike. Upravo takvu sudbinu doživele su i nekadašnje Robne kuće „Kokra" ili „Progres" koje su se, umesto na tržištu, zadržale još jedino u novosadskom jeziku. Većina i danas uživa u sendvičima i beloj kafi u čuvenom restoranu „Zagreb", uporno ignorišući činjenicu da je „Zagreb" odavno postao politički podobnija „Atina". Po istom principu, kada „nenovosađanin" kaže da je bio u TC „Apolo", svi znaju da je u stvari bio u bioskopu „Zvezda", odnosno „Grilu 13".
Gosti često mogu da pomisle da je ovaj grad jedinstven po Sportskom centru koji ima i javnu „kadu", a činjenicu da bi im svaki drugi Novosađanin sastanak na „Spensu" zakazao upravo u njoj, mogu svakojako shvatiti. Međutim, to je samo još jedan bezazlen, praktičan lokalizam kojim se u jednoj reči opisuje „udubljenje u centralnom delu 'Spensa’ ispod pokretnih stepenica".
- Sećam se prve godine studija kada mi je kolega zakazao prvi randes na „Spensu". Rekao mi je da će me čekati „kod kade". Pola sata sam bazala po „Spensu" tražeći neki salon keramike ili kupatila, da bih ga na kraju srela kod pokretnih stepenica - kroz osmeh se priseća Sarajka Milena Pandurović prvog novosadskog randesa koji umalo da upropasti odomaćena odrednica.
Postoje i pojmovi tipični za pojedine delove grada i razumljivi su samo bližem okruženju. Logično, u pitanju su lokalne kafane ili prodavnice. Detelinarci se sastaju kod „Pilota" i ABC-a, dok se stanari Bloka, zvaničnog Banatića, sastaju kod „Galeba", od kojeg je danas ostao samo izbledeli crtež ptice na fasadi. Na Limanu II, pored svih institucija i kojekakvih velelepnih zgrada, sastaje se kod „Džafera", poznatom po ultraslanom suncokretu.
Ako vam propadne randes u Novom Sadu, to će biti samo zato jer ste ga zakazali nekom ko je čvrsto ubeđen da je kadi mesto jedino i isključivo u kupatilu.
Blok Lepe Brene
Lokalizam koji se primio i van granica Novog Sada je porodilište „Betanija", koje je svoj nezvaničan naziv „nasledilo" od nekadašnjeg dispanzera za obolele od tuberkoloze koji se tu nalazio nakon Drugog svetskog rata. Najuži lokalizam vezan je za zvanični Blok 8 u Petrovaradinu, poznat kao „Brenine zgrade", jer je upravo odatle pevačica započela svoju karijeru.
