Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jun.2016, 14:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kap magarećeg mleka za lepotu i negu
Odavno postoji saznanje da je magareće mleko delotvorno za kožu ali je malo ko na naučnoj bazi istražio kako ono zaista može da utiče na kožu i koja je idealna formula da najveći ljudski organ što bolje iskoristi sve njegove blagodeti, prenosi časopis "Bilje i zdravlje". Magareće mleko ima najmanji alegreni potencijal u odnosu na sve druge vrste mleka
Mit o Kleopatrinoj lepoti zainteresovao je dve mlade naučnice, prof.dr Lidiju Ristić sa Medicinskog fakulteta u Nišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i dr Hristinu Kocić, studenta doktorskih biotehnoloških studija na Medicinskom fakultetu u Mariboru, koje su ne samo istražile, već su svoja saznanja zaštitile patentom.
Nezaobilazne Kleopatra, Elizabeta, Žozefina...
Naše sagovornice nas vraćaju u vreme starog Egipta i navode da postoje istorijski podaci koji kažu da je Kleopatra koristila kupke od magarećeg mleka u svakodnevnim ritualima nege lica i tela, jer je to činilo njenu kožu mekšom, beljom, a sprečavalo je nastanak bora.
"U spisima Hipokrata, oca medicine, susreću se lekoviti efekti magarećeg mleka u lečenju alergija, upalnih procesa na zglobovima, groznice, problema sa varenjem i jetrom, u zarastanju rana i kao zamena za humano mleko. U starom Rimu, po spisima Plinija Starijeg, magareće mleko, može se slobodno reći da je smatrano lekom. Koristilo se u lečenju astme, ulceracija, oboljenja očiju,desni praćenih ispadanjem zuba, kod ginekoloških problema, a zadržava i primat kao "tajna večne mladosti". Smatralo se najefikasnijim tretmanom protiv nastanka bora.
Najmanji alergeni potencijal
"Dokazali smo i da upravo magareće mleko ima najmanji alegreni potencijal u odnosu na sve druge vrste mleka a fosfolipidi liposoma imaju status sirovine za bezbednu primenu, pre svega zbog prirodnog porekla i činjenice da su to sastojci prirodno prisutni u našoj koži.
Efektima magarećeg mleka nisu odolele ni Neronova sestra Popea, engleska kraljica Elizabeta I, Elizabeta od Bavarije (Sisi), Napoleonova žena Žozefina i mnoge druge, kažu Lidija i Hristina koje su naoružane istoriskim činjenicama i znanjem iz medicine krenule da traže put kako da sva svojstva ovog mleka "ubace" u kožu.
Šta kaže nauka
"Naša ispitivanja na kulturama fibroblasta kože pokazala su veoma značajno povoljne efekte magarećeg mleka i magarećeg kolostruma, gotovo kao i humanog, na rast i regeneraciju fibroblasta kože. Ovo se potvrđuje aktivacijom složenih signalnih puteva ćelijske deobe. Fibroblasti kože pod dejstvom magarećeg mleka množe se, regenerišu, ali zadržavaju odlike normalnih ćelija koje ne nadrastaju van normalnih uslova. To bi u uslovima kozmetičke i dermatološke primene moglo da znači da podstiče regenerativni potencijal kože, ali ne ispoljava štetne efekte u smislu stimulacije stvaranja keloida. Pored toga, magareće mleko se pokazalo kao najmanje iritantno, jer ispoljava najznačajnije efekte na smanjenje zapaljenjskih markera, što se pokazalo detekcijom markera zapaljenja u kulturama fibroblasta kože, kaže Hristina.
Kvalitet, ne kvanittet
Magareće mleko je u novije vreme bilo nepravedno zapostavljeno, jer se čini se, više polagala pažnja kvantitetu dobijenog mleka, a ne kvalitetu.
"Od svete životinje u Egiptu, dogurao je do sinonima siromaštva i mukotrpnog života. I švajcarska poslovica kaže "Kada bi se radom moglo obogatiti, magarac bi nosio zlatni samar." Možda je treba u svetlu savremenih saznanja iz kozmetologije promeniti pa reći - "Kada bi se koža mlekom mogla podmladiti, magarac bi nosio zlatni samar, kažu naše sagovornice.
Omogućeno lakše prodiranje kroz kožu
"Ovi rezultati podstakli su nas da magareće mleko, odnosno njegovu obezmašćenu frakciju, inkapsuliramo u liposome (savremene nosače kozmetički aktivnih materija) čime smo zaštitili biološki vredne komponente mleka od degradacije i omogućili da pri primeni na kožu, lakše prodiru kroz njene površinske slojeve i ispolje maksimalno delovanje.
Liposomi su po svom sastavu veoma slični građi površinskih slojeva kože, zato se relativno lako stapaju sa kožom, delom prodiru kroz kožu dublje od uobičajenih sastojaka kremova, delom se vezuju za površinske slojeve kože smanjujući neravnine i čineći je glatkom i nežnom, prenosi profesorka Lidija koja je bila zadužena za ovaj deo istraživanja.
"Rezultati naših ispitivanja ukazuju da smo uklopili u unutrašnjost liposoma više od 40% obezmaščenog magarećeg mleka i time omogućili da ovaj deo aktivnih materija ispolji delovanje u dubljim slojevima kože. Liposomi oslobađaju aktivne komponente postepeno i pružaju dugotrajnu negu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
