Izvor: Blic, 10.Maj.2010, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao u paorskim svatovima
Sombor - Somborci će uvek reći da je Zvonko Bogdan u pesmi „Hej salaši na severu Bačke“ opevao baš salaše u okolini Sombora. Tih pravih salaša usred atara, okruženih njivama i obavezno bagremovim šumarkom više skoro i da nema, sem u Zvonkovoj pesmi. I što je salaša manje, žal za njima sve je veća, pa je sve više onih koji tišinu, mir, ali i dobru hranu traže na nekom zaboravljenom salašu.
Jedan od takvih je Dida Hornjakov salaš. Udaljen svega tri kilometra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od Sombora dovoljno je blizu da se do njega brzo i lako stigne, a opet dovoljno daleko da se nađe i mir i tišina. Vlasnica Aranka Hornjak Mijić kaže da njena porodica na tom salašu živi skoro 100 godina. Salaš je zadržao autentični izgled, a neke sitnice prilagođene savremenom životu, Aranka namerava da vrati u nekadašnje stanje.
- Otvoreni smo samo za najavljene posete. Gosti na Dida Hornjakovom salašu mogu da vide „čistu sobu" i bunjevačku svečanu nošnju, „čistu kujnu" sa porodičnim nameštajem, atelje starih zanata koji vodi Udruženje ljubitelja salaša, letnju kuhinju ili kako se to ovde zove pokućar - priča domaćica Aranka Hornjak Mijić.
Gosti se obavezno dočekuju sa tamburašima, a sve što posle toga sledi je uživanje u ambijentu i hrani. A uživali su do sada mnogi: i Englezi, Nemci, Japanci, gosti iz Mađarske, Hrvatske, a najčešći posetioci su Beograđani i Novosađani.
- Najviše im de dopadnu mir, tišina i naš širok osmeh jer se gostima posvetimo u potpunosti, a salaš je ceo dan njihov. I sam ručak je poseban, jer se žuta supa kuva pet-šest sati na šporetu za loženje, sosovi stoje sat ili sat i po na kraju šporeta i to je nešto posebno. Za nas je najveća pohvala kada nam gosti kažu da su se kod nas osećali kao da su bili u pravim paorskim svatovima kod najrođenijih - priča domaćica koja sa puno ljubavi brine o salašu i gostima, a svaki zarađen dinar ponovo ulaže u salaš. Pripremljeni su i apartmani za smeštaj gostiju opremljeni starim bačkim nameštajem, ali će goste moći da prime tek kada dobiju kategorizaciju.
Na Dida Hornjakovom salašu deluje i Udruženje ljubitelja salaša. To je dobrovoljno društvo građana, nastalo radi organizovanja, okupljanja i omasovljavanja ljubitelja salaša, očuvanja tradicionalne arhitekture salaša i kulturne baštine Bunjevaca i drugih naroda koji su živeli na salašima. Udruženje ima i svoj prodajni i izložbeni prostor. U pravljenju suvenira mogu se uključiti i gosti.
Ručak od 1.000 do 1.500 dinara
Mali bački ručak
Kokošija žuta supa sa flekicama, pohovano belo meso, paorski fašir iz rerne.
Veliki bački ručak
Žuta supa od morke sa knedlama i flekicama, meso iz supe, rinflajš, tri vrste sosa, fašir, pohovana piletina, restovani krompir i dve vrste gibanice.
Svečani bački ručak
Svečani bački ručak isti je kao i veliki uz dodatak punjene patke i pohovane svinjetine.
Cena od 1.000 do 1.500 dinara, uračunato i piće iz domaće proizvodnje (rakija od jabuka i šljiva, liker od drenjina, domaće vino i domaći sokovi).
Čitaoci biraju najbolji salaš
Na kraju serije u kojoj predstavljamo salaše Vojvodine, svi tekstovi i fotografije biće objavljeni i na internet izdanju „Blica". Na osnovu broja glasova poslatih elektronskom poštom na kraju ćemo proglasiti najbolji salaš u Vojvodini.
