Izvor: Blic, 28.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kale iz Horgoša idu u Evropu
Laslo Dobak iz Horgoša, uz podršku supruge Rože, cveće uzgaja ispod 16 plastenika. On je jedan od malobrojnih proizvođača u Vojvodini koji se upustio u ovu, kako sam kaže, „mirišljavu avanturu". Cvećarstvo je kod nas, kako kažu stručnjaci, potpuno zanemareno i neorganizovano iako je podneblje takvo da bi moglo da bude jedna od glavnih privrednih grana. Trenutno je 90 odsto cveća koje se kod nas prodaje iz uvoza.
- Najpre smo krenuli s gajenjem povrća, koje smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uz voće prodavali na pijaci, da bismo se ubrzo preorijentisali samo na cveće. Svu zemlju i voćnjak od šest jutara smo prodali, a proizvodnju cveća organizovali ispod plastenika na oko pola hektara - priča Laslo Dobak, i dodaje da se i njegova ćerka Silvija i zet Laslo Abraham bave cvećem u šest plastenika.
- Posla ima preko cele godine, a najveća nam je sezona u toku zime, pa smo odlučili da podignemo još plastenika, bar na pola hektara.
Ovaj horgoški cvećar našao je sigurno tržište, robu prodaje na veliko na pijaci cveća u Krnjači, za potrebe Beograda. Da bi sve moglo legalno da funkcioniše u prodaji cveća u cvećarskim radnjama, Dobak je morao da postane preduzetnik, pošto za isporučeno cveće cvećare traže račune.
Osim kala, po kojima je poznat u celoj državi, tokom cele sezone Laslo ima karanfile i gerbere. Najveći konkurenti su mu šverceri koji ilegalno karanfile uvoze iz Turske i afričkih zemalja.
-U inostranstvu su cene niže zbog jeftinijeg veštačkog đubriva i zaštitnih sredstava. U više navrata imao sam loše iskustvo s kvalitetom zaštite koju sam kod nas nabavljao, pa sam se orijentisao na sigurniju varijantu i hemiju za zaštitu bilja kupujem u inostranstvu - kaže Laslo Dobak.
Na katedri za povrtarstvo novosadskog Poljprivrednog fakulteta kažu da, zbog dobrih klimatskih uslova i dužine vegetacionih perioda, Srbija ima veoma dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća. Prema autorima vojvođanskog „Agrarnog programa", u severnoj srpskoj pokrajini najviše cveća se proizvodi u zatvorenim prostorima u Gložanu, kraj Novog Sada, Beloj Crkvi i Horgošu, a na otvorenim površinama u Begeču kod Novog Sada, Kanjiži i Temerinu.
- Da bi se podstakao razvoj ove proizvodnje, neophodno je formirati razvojni institut i katedru za ukrasno bilje na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu - kaže dr Snežana Jurkić-Mitrović, i podseća da se danas u svetu cveće proizvodi na 223. 000 hektara. Po proizvodnji je na prvom mestu Kina, a slede Indija, Japan, SAD, Holandija"
Holandija godišnje, navodi dr Snežana Mitrović, zaradi 25 milijardi evra samo na lalama. Poređenja radi, toliki je bio stari dug SFRJ.
- Cvećarstvo se, prema najnovijim pokazateljima, premešta iz razvijenih u nerazvijene zemlje koje poseduju agroekološke uslove, pa su među prvih deset izbile Kolumbija i Kenija. Izuzetak je razvijena, ali hladna Danska, koja je među prvih deset, iako Srbija u odnosu na nju ima neuporedivo bolje klimatske uslove za razvoj ove proizvodnje - navodi Mitrovićeva, i dodaje da se tržišni uslovi iz korena menjaju, pa mnoge države intenzivno rade na genetskom inženjerstvu i selekciji.
Izvozimo ruže u Holandiju
Prema podacima Privredne komore Srbije, spoljnotrgovinska razmena cveća i ukrasnog bilja prošle godine ostavrena je u ukupnoj količini od 4.600 tona u vrednosti od 10,5 miliona dolara. Iz Srbije je izvezeno 1.100 tona cveća i ukrasnog zelenila u vrednosti od 1,4 miliona dolara, a uvezeno je 3.500 tona u vrednosti od devet miliona.
Najviše se izvezlo takozvanog sadnog materijala (605.000 dolara) kalemljenih i nekalemljenih ruža, ukrasnog bilja (161 milion) dok je izvoz rezanog cveća na poslednjem mestu. Najznačajnija izvozna tržišta su BiH - 34 odsto, Holandija - 14 odsto, u koju se izvoze divlje ruže koje su odlična osnova za biokultivisanje, Hrvatska i Ruska Federacija - po 13 odsto, Švajcarska, Slovenija i Makedonija.
Nema podataka
Suzana Fiori iz Udrušenja cvećara Vojvodine, kaže da niko u državi nema ni približne podatke o proizvodnji cveća u Srbiji.
-Do raspada Jugoslavije naveći proizvođači su bili u Vranjskoj banji, dolina Neretve (Mostar, Opuzen i Split) i Brežice u Sloveniji. Danas, što se Srbije tiče ako se izuzme sitna individualna proizvodnja u plastenicima zajedno sa ranim povrćem, uzgajanje cveća skoro ne postoji- kaže Suzana Fiori i dodaje da zato nema ni neke baze podataka o ovoj proizvodnji.
Uvozno cveće obara cenu
Uvozno cveće nam obara cenu i ugrožava proizvodnju. Lane su karanfili stizali kamionima iz Turske, uz carinu od samo tri odsto. Strani proizvođači cveća stimulisani su dodatnim merama države, prvo za proizvodnju, pa onda i za izvoz, dok je naša proizvodnja opterećena velikim dažbinama - kaže Dobak.
