Izvor: Magyar Szó, 12.Apr.2014, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se kradu pare građana?
Jedna od vesti koja je bila u žiži pažnje javnosti je bila da je prošle nedelje policija privela Jasnu Matić, bivšu ministarku za telekomunkacije u Vladi Mirka Cvetkovića i nekadašnju direktorku Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) zbog osnovane sumnje da je zloupotrebila službeni položaj i oštetila budžet. Pored Jasne Matić su privedeni i drugi bivši čelnici SIEPA koji se terete da su za 119.6 miliona dinara uskratili budžet zaključivanjem većeg broja fiktivnih ugovora o autorskim delima. Ovaj slučaj nameće više pitanja: nije SIEPA jedina agencija države za ulaganja i ne koriste se samo u ovoj agenciji državne pare. Prvo od pitanja je da li bezbrojne agencije zaista pomažu razvoj određenih grana privrede ili kopaju raku države. Miša Brkić, privredni analitičar je za Mađar so izjavio: radi se o pojavi koja se može nazvati srpskim izumom iza kojeg stoje naše političke stranke. Naime tranke su uspešno koristile nedorečenosti raznih zakona u cilju da pomoću državnih firmi, agencija koje se održavaju iz budžeta finansiraju sopstvene partije. „U slučaju SIEPA smo svedoci kako je ovaj posao obavljao G17 Plus, odnosno Ujedinjeni Regioni Srbije čiji su kadrovi bili čelnici te agencije. Isti su princip koristile međutim i druge stranke, bez izuzetaka. Prisetimo se samo koliko smo morali čekati uvek posle izbora da se oforme vlade, koliko je bio naporan posao uspostavljanje novih kabineta. Građani su mislili da se radi o usklađivanju programa, a u stvari su stranke samo pregovarale o tome kako da podele plen, koja će partija da vodi koju državnu firmu ili agenciju. Ispostavilo se da je to idealan model za uspostavljanje koalicijskih vlada. Stranke su novce iz državnih firmi ili agencija usmeravale u svoje kase za najrazličitije svrhe: za finansiranje rada stranke, za izgradnju infrastrukture partije, za preživljavanje između dva izbora i za finansiranje izbornih kampanja” – rekao je Brkić dodajući: bili smo svedoci kolike su svote bile u stanju da potroše razne male partije tokom kampanja. „Ovaj model je stvorio sistem u kojem se novci građana koji plaćaju porez usmeravaju za finansiranje stranačkih, povremeno i ličnih ciljeva. Ne mogu tvrditi da je model otkrio Mlađan Dinkić, ali da je imao udela u njegovom održavanju to je sigurno. Ovaj je model na srpskoj političkoj sceni živeo više od deset godina. Oni koji su ga uspostavili bili su ubeđeni da će doveka ostati u vlasti i da niko neće otkriti šta zapravo rade” – naglasio je analitičar. Na pitanje da li se mogu znatno smanjiti negativni učinci ovog modela u situaciji kada je jedna stranka na vlasti, Brkić odgovara: Aleksandar Vučić govori o velikim reformama. „Kad kaže da će se svom snagom boriti za reforme, ja pretpostavljam da vidi parazitski model sa kojim se suočavamo. Pošto govori o reformi ja računam da će ove reforme i sprovesti. Ali je moguće da se to neće dogoditi. I tu stižemo do samog problema: posle svakih izbora računamo da će jedna osoba, jedna stranka da obriše svo zlo, da će rešiti sve nagomilane probleme, da će srušiti sistem koji nanosi zlo građanima. Ali za to ne postoje garancije. Bilo bi mnogo bolje ako bismo postavili odgovarajuće kontrolne organe koji bi motrili ceo sistem. Danas takav organ u Srbiji ne postoji, ali na evropskom putu ćemo morati da ga uspostavimo” – naglasio je analitičar. Brkić napominje da postoje dva razloga zbog kojih su osnovane razne agencije: jedan je da se osiguraju radna mesta članstvu stranaka, a drugi je već opisana krađa čiji je cilj finansijsko pomaganje stranaka. „Agencije koje ne zavise od države su druga stvar, mada se u Srbiji i njihova nevinost može dovesti u pitanje. Ali moje je ubeđenje da državne agencije neće zaista pomoći privrednim granama” – zaključio je Brkić.
