Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jan.2015, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako sačuvati dete od alergije?

Alergije su nekada bile sezonski i prolazni problem. Vremenom, prerasle su u pravu noćnu moru, naročito za decu. Prema nekim procenama, svako četvrto dete u Evropi pati od neke vrste alergije, a mnogo je teorija o tome zašto je to tako.

Na pojavu alergije utiču genetski i faktori sredine u kojoj živimo, objašnjava dečji alergolog dr Dejan Vranić. Ako su majka ili otac alergični, dete ima do 30% veće izglede da i samo pati od alergije. Taj rizik povećava se na 56% ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su oba roditelja sklona alergiji.

Postoje još neke teorije. Pošto žive u gotovo sterilnoj sredini, koriste antibiotike i redovno se vakcinišu, deca ređe pate od infekcija i podložnija su alergijama. Javlja se neravnoteža osnovnih ćelija imunološkog sistema, T1 i T2. Prve stupaju u akciju protiv mikroorganizama, dok druge aktiviraju alergijsku reakciju. Zbog manjka infekcija ćelije T2 imaju prevagu.

Neki i klimu optužuju za sve više alergija. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropi se zbog visokih temperatura poslednjih 20 godina period širenja polena produžio za 10 dana. Međutim, porast alergije beleži se u čitavom zapadnom svetu, uključujući i oblasti s potpuno različitom klimom.

Roditelje naročito zanima to kako da pomognu detetu sklonom alergijama. Lekari preporučuju da majke duže doje decu, da im omoguće zdraviju sredinu za življenje, bez prašine i grinja, a da lekove primenjuju samo onda kada je to zaista neophodno.

Ako dete ne mogu da zaštite od kontakta sa spoljnim alergenima, mogu da ih sačuvaju od onih u domaćinstvu, tj. od grinja i buđi. Dete koje je alergično na polen ima 30% veće izgleda da postane alergično i na grinje, u roku od dve godine nakon prve alergijske reakcije.

Naravno da grinje nikad nećemo uspeti da eliminišemo iz svog doma, ali njihovo prisustvo može da se svede na najmanju moguću meru. Grinje su duge nekoliko desetih delova milimetra i najradije borave u krevetima, jastucima, tepisima i na vlažnim mestima. Stan bi trebalo da uredimo tako da možemo lako da brišemo prašinu, a trebalo bi i da izbegavamo nameštaj u duborezu, savetuje dr Vranić.

Osim grinja opasna je i buđ, gljivice koje se formiraju na vlažnim zidovima, na hartiji i namirnicama koje neadekvatno čuvamo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...