Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Avg.2017, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako ojačati poljoprivredu u Tavankutu?
Centar za agrarne inicijative iz Novog Sada u protekle dve godine pokrenuo je nekoliko inicijativa iz oblasti Strategije razvoja poljoprivrede. Profesori sa Poljoprivrednog fakulteta, koji su i članovi Centra upoznali su poljoprivredne proizvođače iz Tavankuta sa novinama u zakonskim rešenjima, strategiji razvoja poljoprivrede, kao i na polju "Know haw" tehnologija, ali i sačuvati tradiciju. U Centru ističu da imaju predloge za nove modele finansiranja.
Oblast zaštita bilja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo su izuzetno razvijeni u Tavankutu. U budućem periodu bi trebalo posebno da se razvija ratarstvo, odnosno, treba da se proizvodi pšenica koja treba da bude još boljeg kvaliteta.
"Nekada smo izvozili, zašto da se ne vrate te stare tradicije. Pšenica ako bi se razvrstavala po kategoriji Tavankut bi mogao imati jedan dobar proizvod. Suncokret je isto značajan proizvod, zatim uljana repica. Tavankut ima svoje specifičnosti ekološke i voda je problem, a ovo bi bio način da se pobedi nedostatak vode", rekao je prof. dr Stevan Maširević .
Predsednik MZ Tavankut Tome Vojnić Mijatov objašnjava:
"Jeste Tavankut je voćarski kraj, u začetku je vinogradarstvo, i to prilično ozbiljno, ali uvek je najozbiljnija oblast ratarstvo i stočarstvo. Možemo se pohvaliti da što se tiče govedarstva Tavankut u okolini Subotice je daleko ispred svih".
Prosečan dohodak po hektaru u našoj zemlji 1.000 evra, dok u razvijenim zemljama on iznosi barem deset puta više. Procenjuje se, naime, da bi s razvojem poljoprivrede moglo da se otvori 200.000 novih radnih mesta, ocenio je prof. dr Vitomir Vidović, dodajući da je jedna od ideja Centra da se od srpske poljoprivrede napravi industrija, a za to je potrebno da se ubrza obrt kapitala i poveća proizvodnja u jedinici vremena.
"Jedan od najefikasnih puteva, gde bi obrazovanje išlo ubrzano, gde bi interesi bili odlučujući, integrisali se farmeri, proizvođači biljne i animalne proizvodnje", ističe Vidović.
Josip Stipić, predsednik Centra za agrarne inicijative iz Novog Sada kaže da da se državna zemlja ne može prodavati:
"Smatramo da se državna zemlja može davati samo u zakup, a ne prodavati ni stranim ni domaćim, čak predlagali model da ne bude preko licitacije".
Na skupu je istaknuto da je veoma bitno obrazovanja mladih koji ostaju na selu kako bi mogli da se na najprofitabilniji način bave poljoprivredom. Poseban akcenat u budućnosti treba da se stavi i na zaštitu životne sredine i proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
