Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Okt.2017, 16:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KCV: Dan borbe protiv moždanog udara

Klinički centar Vojvodine (KCV) obeležio je danas Svetski dan borbe protiv moždanog udara, koji se obeleževa svakog 29. oktobra, uz isticanje važnosti pravovremene spoznaje simptoma i što brže reakcije ne samo specijalista neurologije i hirurgije, nego i zaposlenih u domovima zdravlja i ambulantama.

Na konferenciji za novinare rečeno je da moždani udar zadesi godišnje više od 6.000 ljudi na području Vojvodine, što implicira da svakoga sata jedna osoba iz ove regije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dobije moždani udar.

Vršilac dužnosti direktora KCV-a prof. dr Petar Slankamenac, koji je ujedno i neurolog, istakao je da je prošle godine urađeno prvo vađenje tromba kod začepljenog krvnog suda u glavi, odnosno u mozgu, te da je takva metoda prešla u rutinu u KCV-u.

To nije prava operacija, već intervencija, tzv. endovaskualrni pristupi gde se preko krvnih sudova pristupa do samog tromba i taj tromb se vadi. Upravo jedan tako veliki tromb je izvađen i noćas na KCV-u i to tromb takve dužine koji se ne bi hemijskim putem mogao razložiti, istakao je dr Slankamenac podsetivši da se u KCV-u poslednjih desetak godina vrše rutinske metode lečenja moždanog udara razlaganjem tromba hemijskim pristupom.

Napomenuo je da na Klinici za neurologiju KCV-a od prošle godine postoji nova metoda kojom se efikasnije rešava problem začepljenih krvnih sudova u mozgu, te da ta metoda koja daje mogućnosti da se produži prozor u intervenciji prilikom lečenja moždanog udara na šest sati, ali naglašava da je mnogo bolje za oporavak ukoliko bolesnik dođe ranije u bolnicu, odnosno odmah po primećivanju simptoma.

Zna se da trećina obolelih, nažalost, smrtno završi, jedna trećina ostaje sa visoko izraženim invaliditetom, a da se svega jedna trećina oporavi, što ukazuje na to da je moždani udar značajan socijalano - ekonomski problem. Imperativ je smanjiti stopu moždanog udara. Mi sada imamo mehanizme kako da lečimo kada moždani udar nastane, i lečimo ga na svetskom nivou, ali to nije dovoljno, istakao je dr Slankamenac.

Dodao je da se mora raditi na obuci svih lekara koji rade u bolnicama, kao i onih koji su u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da edukuju stanovništvo, i da uče građane kako se otklanjaju faktore rizika koji dovode do moždanog udara sa jedne strane, a sa druge strane šta uraditi kada se moždani udar već desi.

Kao faktori rizika markirani su pušenje, visok krvni pritisak, povišen šećer, prekomerno konzumiranje alkohola, povišena masnoća u krvi, fizička neaktivnost i stres.

Upravnik Klinike za neurologiju KCV-a dr Željko Živanović je podsetio da su simptomi moždanog udara, pre svega, naglo nastala slabost polovine tela, iskrivljenost lica, naglo nastale smetnje govora i vida, vrtoglavica i smetnja koordinacije.

Akcenat je da se sve te pojave prvi put javljaju u da su naglo nastale. Svako ko se zatekne uz takvog pacijenta, ukoliko pacijent sam ne može da reaguje, potrebno je da pozove službu hitne medicinske pomoći i ukoliko postoji mogućnost da se odmah jave u Urgentni centar Vojvodine, ukoliko pričamo o Novom Sadu, kazao je dr Živanović.

Lekar specijalista interventne radiologije na Klinici za radiologiju KCV-a dr Dragan Anđelić istakao je da je najbitnija stvar da pacijent dođe u terapijskom prozoru, a to je za mehaničku trombektomiju do šest sati od početka prvih simptoma.

Značajno je da počnemo što ranije jer praktično svakog minuta izumiru nervne ćelije, pa je jasno da što pre počnemo sa intervencijom, više ljudi možemo i da spasimo.

Anđelić je naveo da je sinoć primljen pacijent star 66. godina sa moždanim udarom, ali, kako tvrdi, došao je u pravo vreme, otprilike sat vremena od početka simptoma.

Pacijent je u angiosali bio dva i po sata od početka simptoma, što je do sada i najbrži dolazak u salu za intevervencije.

On je bio specifičan po tome što je imao izraženo suženje vratne arterije, tako da smo prvo postavili stent u tu arteriju i tako obezbedili put za dalju intervenciju, a nakon toga smo pristupili sa aspiracionim kateterom i izvukli smo tromb napolje, kazao je lekar interventne radiologije, dodajući da najveći izvađeni deo tromba bio dugačak oko četiri centimetra.

Intervencije koja se rade hemijskim razlaganjem tromba u krvnim sudovima obavljaju se u bolnicama u Zrenjaninu, Subotici i Somboru na teritoriji AP Vojvodine, ali KCV teži ka tome da sve bolnice u Vojvodini uskoro počnu da hemijski razlažu tromb kroz koncept razvoja kadrova i opreme, zaključeno je na konferenciji.

Srbija spada u zemlje gde je incidenca, odnosno stopa obolevanja od moždanog udara, vrlo visoka, a prema rečima v.d. direktora KCV-a, procenat populacije Srbije koju zadesi moždani udar čak dva i po puta je veći od proseka zemalja radzvijenog Zapada.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...