Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Feb.2023, 07:56

Jesu li naučnici na pragu otkrića terapije za podmlađivanje i produžetak života

Rezultati novih istraživanja američkih stručnjaka u oblasti antiejdžinga pružaju nadu da bi podmlađivanje tela moglo da postane uobičajeno tokom naših života. Za sada se terapija zasnovana na krvnoj plazmi mladih jedinki pacova, na malom uzorku, pokazala uspešnom. Za deceniju-dve moglo bi da se desi da imamo i terapiju za podmlađivanje, a samim tim i produžetak života ljudi.

Naučnici koji rade na eksperimentalnoj terapiji protiv starenja tvrde da su oborili rekord >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u produžavanju životnog veka laboratorijskog pacova po imenu Sima.

Nazvana po reči na jeziku hindi koja znači granica ili ograničenje, Sima je poslednja preživela jedinka iz grupe glodara koji su primili infuzije krvne plazme uzete od mladih životinja. Cilj je bio utvrditi da li je tretman imao uticaja na produženje života glodara.

Sima, rođena 28. februara 2019. godine, živa je 47 meseci. To je najverovatnije mesec i po duže od prethodnog rekorda jer istraživači kažu da je 45,5 meseci najduži životni vek zabeležen u naučnoj literaturi za ženku laboratorijskog pacova (Sprague-Dawley rat).

Sima je već nadživela svog najbližeg rivala u studiji gotovo šest meseci.

„Imamo najstariju živu ženku ovih pacova“, rekao je dr Harold Kečer, bivši profesor biologije na Univerzitetu Merilend, sada glavni naučni saradnik u „Juvan riserču“, start-apu sa sedištem u Kaliforniji.

Da li će „vampirski pristup“ biti primenljiv kod ljudi

Istraživači su se bacili na proizvodnju i testiranje terapije zasnovane na „mladoj“ krvnoj plazmi nakon brojnih eksperimenata koji su otkrili da infuzije mogu da „ožive“ organe i tkiva koji stare.

Iako su studije otkrile da terapija ima koristi za glodare, do danas nema dokaza da će „vampirski pristup“ podmlađivanja organizma pomoći ljudima da izbegnu protok vremena, uprkos najboljim željama i namerama iz Silicijumske doline.

Rezultati Kečerovog najnovijeg istraživanja biće notirani kada Sima bude uginula, ali podaci koji su do sada prikupljeni sugerišu da je osam pacova koji su primali placebo infuzije sa fiziološkim rastvorom živelo između 34 i 38 meseci, dok je osam jedinki koje su primile prečišćeni i koncentrisani oblik krvne plazme, tzv. E5, živelo između 38 i 47 meseci. Takođe, bili su snažniji, što je utvrđeno merenjem jačine stiska.

Pacovi obično žive dve do tri godine, iako je kandidat za najdugovečnijeg smeđi pacov koji je preživeo na dijeti sa ograničenim unosom kalorija 4,6 godina.

„Prava poenta naših eksperimenata nije toliko da produžimo životni vek, već da produžimo mladost, da podmladimo ljude, da njihove zlatne godine budu zaista potencijalno zlatne godine, umesto godina bola i oronulosti. Činjenica je da ako to uspete, uspećete i da produžite život i to nije loša nuspojava“, objašnjava Kečer.

Rezultati takvih malih studija su u najboljem slučaju provizorni, ali neki naučnici veruju da ovo istraživanje, kao i slični napori drugih naučnih timova, imaju potencijal.

Preliminarna studija, koja je rezultat saradnje između Kečera i stručnjaka sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, otkrila je da terapija mladom krvnom plazmom vraćaju biološki sat na jetri pacova, kao i na krvi, srcu i regiji mozga koji se zove hipotalamus.

Profesor Dejvid Sinkler, vodeći stručnjak za starenje na Medicinskom fakultetu pri Harvardu, rekao je još 2020. godine da ako se tretman pokaže kao uspešan da „podmlađivanje tela može postati uobičajeno još tokom našeg života“.

Profesor Stiv Horvat, stariji autor studije koju je sproveo Univerzitet UCLA, sada je glavni istraživač u Altos labs u San Dijegu, koja ne radi sa startapom „Juvan riserč“.

„Mislim da su rezultati zapanjujući. Neki ljudi će kritikovati rezultate zbog malog uzorka. Jedna lasta ne čini proleće, ali verujem u rezultate jer ih podržava nekoliko komplementarnih studija“, rekao je Horvat.

Profesor Horvat predviđa da će bezbedni i efikasni tretmani proizaći iz istraživanja plazme u narednih 20 godina.

Kratkoročni efekti nisu isto što i podmlađivanje

Prijava za patent o potencijalnoj terapiji opisuje kako se plazma mladih sisara prečišćava i koncentriše pre upotrebe. Neke komponente, kao što su trombociti, se uklanjaju, jer mogu izazvati imunološke reakcije.

Kao moguće donore plazme navode se svinje, krave, koze, ovce i ljudi. Količina plazme potrebna za proizvodnju jedne koncentrisane doze je najmanje onolika koliko primalac ima u celom telu.

Ako ikada bude naznaka da terapija može da ima efekta kod ljudi, najpre će biti potrebna opsežna ispitivanja na više životinja - Kečer veruje da bi plazma mogla da se sakupi od svinja u klanicama.

„Ne sviđa mi se ta ideja, ali to nije ništa manje etično od jedenja sendviča sa mesom. Kada su te svinje ubijene, one i dalje imaju puno života u sebi. Samo koristimo taj dodatni život umesto da ga bacimo", objasnio je Kečer.

Profesor Žoao Pedro de Magalajs, molekularni biogerontolog sa Univerziteta u Birmingemu, rekao je da je mlada krvna plazma „intervencija koja obećava“, ali da još nije uveren da može da podmladi starije životinje ili čak da odloži starenje.

„Veoma je važno da ne brkamo kratkoročne koristi sa podmlađivanjem“, naglasio je profesor Magalajs.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...