Izvor: Blic, 03.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan zanat uče, sasvim drugi rade
SUBOTICA - Poslodavci su nekada stipendirali učenike, a danas je to nepopularno, jer sada radije traže gotove, školovane ljude, a njih je sve manje. Uz ovaj problem, na tematskoj raspravi o modelima zapošljavanja mladih, uz učešće opštine i Filijale Nacionalne službe zapošljavanja, čulo se i za mnogo drugih. Neusklađeni su planovi škola i privrede, mali su fondovi za obuku, seminare, borbu protiv sive ekonomije.
Direktor subotičke filijale NSZ Dušan Torbica istakao je tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rasprave da je nalaženje posla, kreiranje novih radnih mesta i vlastitog biznisa podjednako veliki izazov za mlade, ali i za različite državne institucije. Radi se o lokalnim samoupravama, službama za zapošljavanje, poslodavcima, naučnim i obrazovnim institucijama, organizacijama građana i razvojnim agencijama. - Politički položaj i uticaj mladih je marginalan, a na drugoj strani ogroman je problem njihovog radno-ekonomskog položaja. Oko 26 odsto mladih ljudi je nezaposleno u ovom regionu. Problem je što u toj strukturi oko 50 odsto njih nema stručnu spremu. Mi smo zato predložili stvaranje lokalnih fondova za zapošljavanje mladih, razne vrste obuka i seminara, poštovanje principa radne ravnopravnosti, veću podršku zapošljavanja mladih u multietničkim sredinama, socijalno odgovorno restrukturiranje i privatizaciju, razvojne programe investicije, ali i obrazovanje kao šansu za uspešan početak karijere. Iniciraćemo preduzetništva kod mladih i obuke u tom pravcu, razvoj biznis inkubatora, kooperative i informativne centre, kao i veću važnost omladinskog preduzetništva - rekao je Torbica.
Pomoćnik direktora Mašinsko-tehničke škole Gorjanka Botić istakla je, na primer, da je reforma srednjeg obrazovanja u Republici obavljena bez reforme ukupne privrede, što predstavlja veliki problem, jer je potrebno raditi obrnutim redosledom.
- Reforma obrazovanja je sada u drugoj fazi koja zahteva dalja ulaganja u ljudske resurse preko oglednih odeljenja u školama, jer svršeni srednjoškolci nemaju adekvatna znanja i veštine koje privreda traži. Problem je i u tome što mladi u velikom procentu ne žele da rade u zanimanju za koje su se školovali - istakla je profesor Gorjanka Botić.
Njen kolega iz Politehničke škole Pavle Bešlić pojasnio je da su u prethodnom periodu „deca školovana radi školovanja", a nezainteresovana privreda ih je prepuštala praksi u školskim radionicama, pa je stoga potrebno da se stvori novi ambijent obrazovanja. On je, kao jednu od novima, predložio da se srednjoškolci stipendijama, od opštine ili poslodavca, zatim regresiranjem putnih troškova i prioritetom u domove učenika podstaknu za deficitarna zanimanja.
