Izvor: Blic, 01.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javite Ginisu – ova je najduža
Bačko selo Turija, u kojem je juče počela 25. kobasicijada, postalo je središte gurmana sa svih strana sveta. Više od 30.000 posetilaca iz Mađarske, Hrvatske, Bosne, Slovačke, Ukrajine, Rumunije... čak i iz Francuske, naravno tu su bili i domaći Kinezi, prisustvovalo je promociji najduže kobasice na svetu.
– Ova je najduža, javite Ginisu. Dva kilometra i 25 metara – javljao je konferansije, dobošar sa bine postavljene nasred sela , dok je okolnim ulicama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „najbolji traktor na svetu vukao najdužu kobasicu". Stavljena je na prikolicu traktora marke „Džon Dir", generalnog sponzora, za kojim je vijugala masa sveta.
Duža je ove godine bar za dva metra od one prošlogodišnje, što, kad se preračuna, iznosi dva kilometra i 25-26 metara, ponavljao je dobošar. Možda je i duža, al’ kraća, kleo se dobošar, nije sigurno. Izmerili je nji’ovi mesari. Teža više od dve tone.
Trodnevnu svečanost otvorili su ministar poljoprivrede Saša Dragin i predsednik opštine Srbobran Branko Gajin. Kad je počela prodaja gigantske kobasice, po ceni od 400 dinar za metar, nastala je gungula. Jedni su merili, drugi sekli, pa je posle sat i po „ginisovka" nestala. Dalje niz džadu, na otprilike desetak štandova pekle su se domaće „kobaje" , na isto toliko štandova prodavane su šećerleme, šećerna vuna, svilene bombone, liciderska srca i sva moguća kineska roba. Naočare za dobar vid iz Kine, za samo 100 dinara. Prodavci belog mrsa – sira i kajmaka, sa naglaskom koji je vukao na lalinski, kleli su se da su iz Mačkata sa Zlatibora. Vrteo se vo na ražnju. Malo dalje od vola, ko ne voli meso mogao je da pazari kobasicu od meda.
– Ova medena dobra je naročito za stare ljude. Pravimo je specijalno samo za Kobasicijadu. Med i orasi su unutra. Dvajes deka oraja i pola kila meda. To kad pojedeš, ne mož’ da ti se desi da eventualno ne možeš, znaš već šta. Jača onu moć garantovano – priča pčelar Dušan Mandić.
Ispod nadstrešnica okupljena za punim trpezama udarali su muzičari, sve izvorni hitovi – „u motelu na petome spratu prokleo sam i mamu i tatu", „oj tamburo, pravio te Mijo teško onom ko mi te razbio"... Ispod jedne od nadstrešnica, u svojevrsnom bircuzu gde se točila „smederevka" na litre, bio je i Damir Dokić. Kad je naručio piće za sve, pojedini „kobasičari" pod gasom ljubili su mu ruku. Ćerke teniserke nema. Mnoge je zanimala sprava za čitanje sudbine, sa prilepljenom nalepnicom vidovite Zorke. Radi tako što se na displej postavi šaka.
– Dugačku turijsku kobasicu smo izmislili ja i pokojni Aca. Prve godine uspeli smo da napravimo da bude dugačka 99 metara. Od tada smo je povećavali. Dve’iljadite napravimo iz jednog komada kobasicu od dva kilometra. Sad je svake godine povećavamo za koji metar i ko zna dokle će da dogura – hvali se mesar Kamenko Sremčev, osnivač Kobasicijade i, kako veli, predsednik Upravnog odbora 18 godina.
– Kobasicu prave mesari u jednoj privatnoj klanici. Njih sedam-osam sredi 30 do 35 krmača. Za tri dana moraju da zakolju krmače, isitne i usole meso, i onda ceo dan i noć pune crevo. Imamo tehniku da napravimo kvrgu na svaka 22 metra pa se ne vidi gde je kobasica sastavljena. Pročuli smo se u celom svetu. Zovu nas u Bugarsku, Mađarsku, Ukrajinu, mene redovno zovu za pečenje bika čak i iz Slovačke – priča Kamenko, koji je zadužen i za pečenje vola. Za ovu kobasicu potrošeno je, kaže on, sto kila onog, i sto kila ovog začina. „Odnos ljute paprike, belog luka u prahu, bibera, soli i svega što ide, ne mogu da kažem", poručuje Sremčev.
Ginis neće da dođe
Ginisova komisija nikad nije bila u Turiji da izmeri njihovu kobasicu.
– Zvali smo ih, ali nisu došli. Jednom su ravno 24 novinara iz cele Srbije, Mađarske, jedan čini mi se Francuz i dva iz Slovačke, prisustvovali merenju naše kobasice i nama su oni dovoljni svedoci. Čini mi se da su Kinezi napravili kobasicu od ’iljadu i nešto metara. Ona je u toj knjizi. Koliku god da naprave, mi možemo bar dva metra dužu. U inat – teši se Kamenko Sremčev.
Gosti
Dok su gosti hvalili kobasicu, Danka iz Beograda tvrdila je da meštani baš mnogo ne vole ovu manifestaciju. Bar neki, kaže ona, inače rođena Turijanka. Jer, nagrnu gosti sa svih strana pa ne možeš da ih se ratosiljaš tri dana. Dođu i oni koje poznaješ i koje ne poznaješ, svi vole kobasice. Zato meštani radije vole da pomenu da su u Turiji rođeni narodni heroj Petar Drapšin i bivši poslanik Milan Paroški nego da je tu kolevka megakobasice.
