Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Mar.2015, 10:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jadne investicije

Naslov ovog teksta prvobitno je bio "Javne investicije", ali sam greškom otkucao "jadne". Onda sam video da taj naslov zapravo mnogo bolje odgovara osnovnoj tezi i nameri teksta.

Srbiji je, to već i vrapci znaju, takoreći očajnički potreban rast. Rasta nema bez investicija. Investicije su, međutim, u Srbiji generalno tako male da se komotno može reći da su jadne, što pogotovo važi za javne.

Ukupne investicije se poslednjih godina u Srbiji kreću na nivou od >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 5-6 milijardi evra, a trebalo bi da budu bar 7-8 milijardi. Prema nekim davnim projekcijama koje su predviđale ubrzani razvoj Sbije, bila su planirana ulaganja od čak 10 milijardi evra godišnje.

Da stvar bude još gora, investicije padaju; lani su bile četiri odsto manje nego 2013. kada su strmoglavo, za 17 odsto pale u odnosu na prethodnu, 2012. godinu. Javne investicije, pak, prošle godine nisu dostigle ni milijardu evra, bile su nešto iznad 800 miliona. To je 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. A trebalo bi da budu, kažu ekonomisti, gotovo duplo veće: 4-5 odsto BDP-a.

U prošlonedeljnoj kolumni na ovom istom mestu, pišući o porukama sa "srpskog Davosa" istakli smo da osnovno što sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom donosi jeste – stablizacija. "Pečat" MMF-a je garancija da je ekonomska situacija u jednoj zemlji pod kontrolom i da ne treba očekivati nikakve turbulencije i zemljotrese.

Stabilizacija je dobra i važna, i neophodna, jer ona već sama po sebi poslovni ambijent čini boljim i deluje ohrabrujuće na preduzetnike. Ona je, međutim, samo nužan uslov, ne i dovoljan, da do povećanja investicija zaista i dođe.

Dovoljan uslov se zove – normalizacija. Tačnije rečeno, normalan odnos države prema reduzetnicima i investitorima. To naravno važi kada je reč o privatnim investitorima.

Državni, tj. javni, nemaju tih problema. Njihov problem je u tome što ne umeju da iskoriste pare koje im stoje na raspolaganju.

Prema jednoj nedavnoj analizi Fiskalnog saveta, koja se nekako izgubila u obilju dramatičnih događaja, od pregovora sa Esmarkom do sporazuma sa MMF-om, od oko pet milijardi odobrenih kredita, Srbija nije iskoristila gotovo četiri milijarde (sasvim precizno – 3,8). Zbog toga godišnje plaća penale od četiri miliona evra, ali to je praktično ništa u odnosu na ono što gubi nekorišćenjem tih para.

Kada bi iskoristila samo jednu petinu onoga što joj je na raspolaganju, dakle 800 miliona evra, to bi javne investicije udvostručilo na pet odsto BDP-a. Recesiji bi bio kraj.

Prošlogodišnji fiskalni deficit bio je manji od predviđenog (260 umesto 290 milijardi dinara) pre svega zato što je plan javnih investicija podbačen za 36 milijardi. I ova godina je počela slično, planovi o javnim investicijama izvršavaju se još gore nego prethodnih godina.

Овај текст је настао у оквиру пројекта "Привредне реформе изнад свега" Радио-телевизије Војводине.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...