Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Maj.2015, 04:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložbe za Dan Narodnog muzeja
Ministar kilture Ivan Tasovac je u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu otvorio izložbe "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata" i "Rubensovi krugovi".
Tasovac je rekao otvarajući izložbe u Matici srpskoj da saradnja dve srodne institucije predstavlja jačanje institucionalne saradnje. On je podsetio da je 7. maja otvoren Paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji i da je juče otvorena izložba u Muzeju istorije Jugoslavije povodom 70 godina pobede nad fašizmom i u šaljivom duhu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rekao da će napraviti vizit karte na kojima će pisati "povoljno otvaram izložbe".
Ministar je istakao i značaj manifestacije "Muzeji Srbije, 10 dana od 10 do 10" tokom koje su muzejske institucije Srbije besplatno otvorile svoja vrata.
Borić Brešković je podsetila na sve ono što je Narodni muzej uradio proteklih godinu danas: izložbe u zemlji, inostranstvu, izdavačka delatnost, bili su domaćini brojnih tribina, promocija, koncerata.
Ona je istakla da je sve što su postigli odraz sinhronog rada kolektiva muzeja, visoke profesionalnosti, uloženog znanja i iznad svega, entuzijazma koji "nesporno potvrđuje činjenicu da je Narodni muzej na dostojan način iznova potvrdio status ustanove od nacionalnog značaja i svoje visoko mesto u kulturnoj istoriji srpskog naroda".
Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski kazala je da su želeli da kroz dve izložbe iz Narodnog muzeja u Beogradu predstave novosadskoj publici predan i hvale vredan rad stručnjaka nacionalnog muzeja, ali i raznovrsnost umetničkih kolekcija. Ona je podsetila na višedecenijsku uspešnu saradnju dve institucije.
Na izložbi "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata" predstavljena su vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma: Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića iz kolekcija Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja grada Beograda.
Njihovi životi i umetnost svetlosti trajno su prepleteni sa užasima i mrakom Velikog rata. Upravo su ti umetnici učinili iskorak ka savremenom umetničkom izrazu i njihov umetnički opus predstavlja početak moderne u Srbiji.
Predstavljajući slikarstvo koje nastaje i traje uprkos ratnim nedaćama postavka oslikava stvaralačku snagu i kreativnost koje bez obzira na okolnosti nalaze svoj put.
Centralno mesto izložbe "Rubensovi krugovi" zauzima slika "Dijanin povratak iz lova", reprezentativno delo nastalo u radionici najznačajnijeg flamanskog majstora 17. veka Petera Paula Rubensa.
Ta mitološka kompozicija rezultat je saradnje sa Fransom Snajdersom koji je na slici izveo mrtvu prirodu i ulovljene ptice. Delo predstavlja veoma uspešan primer saradnje slikara specijalizovanih za određene žanrove, što je bila uobičajena i razrađena praksa u Antverpenu tog vremena.
Pored te slike na izložbi su prikazana i dela četvorice flamanskih umetnika sa kojima je Rubens često sarađivao: "Portret devojčice" Kornelisa de Vosa, "Cveće" Jana Brojgela, "Portret Antonis van Dajka" nepoznatog umetnika i "Bitka konjanika" Sebastijana Vranksa koja će premijerno biti predstavljena novosadskoj publici.
Dodatak u odnosu na izložbu premijerno prikazanu u Beogradu 2014. godine, su i dela naših umetnika nastala kopiranjem Rubensovih slika, a koja se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja u Beogradu i Galerije Matice srpske.
U pitanju su dela: "Tomirida sa Kirovom glavom" Stefana Gavrilovića i "Bahus" i dva crteža "Helena Furman" i "Poprsje čoveka" sa bradom Novaka Radonića.
Cilj izložbe je da se predstavi deo slikarstva starih majstora iz Zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja kroz priču o Antverpenu 17. veka, o najvećem slikarskom studiju viđenom do tada i slikarskim krugovima koji su se ukrštali i preplitali kako na intenzivnom poslovnom planu, tako i u prijateljskom i rodbinskom.
To je mogućnost da se preko slika na platnu i konteksta u kojem su nastale sazna više o flamanskom društvu i kulturi sa početka 17. veka.
Izložbe će u Galeriji Matice srpske biti otvorene do 5. jula, a tokom njihovog trajanja biće priređen sadržajan prateći program: svakodnevna kustoska vođenja, autorska i stručna tumačenja, predavanja i kreativne radionice za decu.
Dan Narodnog muzeja u Beogradu
Radovi na rekonstrukciji Narodnog muzeja u Beogradu teku po predviđenim planovima i u planiranim rokovima, a danas je na Dan osnivanja te institucije zdanje obišao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.
On je rekao da mu je današnji dan veoma poseban, jer Narodni muzej za 170 godina postojanja nikada godišnjicu nije slavio na ovaj način -pun je radnika koji rade na rekonstrukciji muzeja.
Ministar je dodao da je to osetljiv posao koji se sastoji od gradnje, rekonstrukcije i restauracije kako bi iznutra ostalo sve autentično.
"Ukoliko ovako nešto ne predstavlja javni interes, ja ne znam šta predstavlja", rekao je Tasovac koji je izrazio žaljenje što ekipa Radio televizije Srbije kao javnog servisa nije našla za shodno da isprati jedan ovakav događaj.
Tasovac je podsetio i da je u toku manifestacija "Muzeji Srbije, 10 dana od 10 do 10" tokom koje svi muzeji otvaraju svoja vrata besplatno i smatra da zbog svega toga treba svi da budemo zadovoljni.
On je primetio da je maj mesec veoma uzbudljiv za srpsku kulturu podsetivši da je 7. maja u Veneciji otvoren Paviljon Srbije na 56. Bijenalu savremene umetnosti.
"Opšti utisak je da je Srbija imala izvanredno predstavljanje", ocenio je ministar i dodao da je izuzetno ponosan na tim koji je to uradio na čelu sa umetnikom Ivanom Grubanovim i kustosom Lidijom Merenik , autorima projekta "Ujedinjene mrtve nacije" kojim se naša zemlja predstavila na toj smotri.
Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković je rekla da je ovo bila prilika da novinari steknu sopstveni osećaj koliko je Narodni muzej ozbiljno pristupio radovima na sanaciji i adaptaciji zdanja na Trgu Republike.
Zdanje na Trgu Republike je od 23. februara zatvoreno zbog sanacije, pa u njemu u narednom periodu neće biti organizovane izložbe, već Narodni muzej svoja dela predstavlja u srodnim institucijama, a biće završen i sa novom stalnom postavkom otvoren 10. maja 2016. godine.
Nacionalni muzej je zatvoren za javnost od 1. juna 2003. godine, zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje umetničkih dela, zbog čega muzej nije imao stalnu postavku, ali je institucija bila aktivna.
Muzej je osnovan ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, 10. maja 1844. godine, kao Muzeum serbski, koji je na jednom mestu trebalo da sabere starine i da ih za potomstvo sačuva.
Organizovan u prvim decenijama svog rada i kao ustanova zaštite i kao naučna, istraživačka ustanova, koja je konstituisala nacionalni identitet i bila presudan akter u razvoju zaštite baštine, Narodni muzej je ubrzo prerastao u zvaničnog reprezenta države i društva, svedočeći i o mogućoj snazi kulture i muzeja u Srbiji.
Poslednjih decenija muzej je imao bogatu izložbenu i izdavačku delatnost, kao i raznovrsne programe za publiku.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
