Izvor: Blic, 29.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz zidova u tunelima čuju se otkucaji srca
Odbrambeni sistem ispod Petrovaradinske tvrđave, građen od 1765. do 1776. godine po instrukcijama majora austrijske vojske Hajnriha Šredera, krije 16 kilometara podzemnih hodnika u četiri nivoa. Tek manji deo sistema, kilometar i po hodnika, osvetljen je i svojom monumentalnošću fascinira posetioce, dok je ostatak pravi izazov za entuzijaste i avanturiste okupljene oko Asocijacije za fortifikaciju Srbije.
Oko toga šta se krije u pothodnicima Tvrđave, posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onim nikad osvetljenim i dovoljno istraženim, ispredale su se najrazličitije bajke i urbane legende, pa čak i ona da se u njima krije nekakva aždaja.
- Ala sigurno ne postoji, ali je podzemlje jednako fascinantno i bez takvih priča. Ono predstavlja pravo remek-delo vojne arhitekture 18. veka - kaže za „Blic" Nenad Šeguljev, potpredsednik Asocijacije za fortifikaciju Srbije, koji je hodnicima prošao nebrojeno mnogo puta.
Utvrđenje na Petrovaradinskoj steni, inače naseljenoj još od vremena praistorije, prvi su podigli Rimljani. Rimski kuzum sagrađen je pre više od 2.000 godina, a sadašnja tvrđava i tuneli ispod, nekih 17 vekova kasnije. Petrovaradinska tvrđava je i danas jedna od najvećih i najočuvanijih iz 18. veka, a i njen podzemni kontraminski sistem takođe je u velikoj meri sačuvan. Podgrađe tvrđave okružuju bastioni sa kazamatnim prostorijama, od kojih je sačuvano oko 90 odsto, dok je deo porušen između dva svetska rata pri proširenju Kameničkog puta. Sistem podzemnih vojnih galerija sagrađen je u četiri nivoa, tačnije četiri odbrambena položaja, sa 12.000 puškarnica. Najzaslužniji za njihovu gradnju je austrijski inženjer major A. Hajnrih Šreder, ali i 400 minera uposlenih na probijanju tunela. U vreme kada je sagrađena, dužu mrežu podzemnih galerija imale su samo tri evropske tvrđave.
- Oko kilometar i po podzemnih galerija gornje tvrđave je osvetljen i kroz hodnike se turisti mogu prošetati uz pratnju vodiča iz Muzeja grada. Mi u hodnike ulazimo ispod „Hornverka", iza Akademije umetnosti, jer je mreža podzemnih galerija višestruko duža, oko 14,5 kilometara, mnogo je kompleksniji sistem galerija, manjih dimenzija, bez veštačkog osvetljenja i ne predstavlja deo turističke ponude Muzeja grada - priča Šeguljev.
Spuštati se u te hodnike bez baterijske lampe i tople odeće nije preporučljivo. U kilometarskoj mreži podzemnih hodnika cirkulacija vazduha je izuzetno dobra, pa nije redak slučaj da posetioci podzemlja izađu sa glavoboljom zbog promaje.
- Hodnici su neverovatno akustični. Ako imate hrabrosti da ugasite lampu na trenutak i prekinete razgovor, možete čuti kako vaše disanje odzvanja hodnikom. Ukoliko pak na trenutak zaustavite disanje, možete čuti i otkucaje svog srca, i to glasnije nego ikada - objašnjava Šeguljev.
Postoje i „cake" za orijentisanje u mraku, kako se prolaznici kroz njih ne bi izgubili. Austrijski inženjeri su hodnike isprojektovali tako da na račvanju obrazuju strelicu u pravcu iz kog ste došli. Sve kapije, odnosno ulazi u novu mrežu hodnika koji imaju „urezan" okvir za vrata govori da ulazite dublje u podzemne galerija, dok „pun" ulaz govori da idete ka izlazu.
Šeguljev kaže i da je Jugoslovenska narodna armija, koja je do pedesetih godina upravljala čitavom tvrđavom, najzaslužnija što su hodnici u velikoj meri očuvani, ali u isto vreme i „zaslužna" što je deo hodnika poplavljen, pošto su kanalizaciju ispuštali direktno u podzemlje.
I za kraj, još jedno uputstvo iz Asocijacije za fortifikaciju:
- Maloletne osobe obavezno moraju ići u pratnji roditelja, a obilazak podzemlja nije preporučljiv za osobe koje pate od klaustrofobije. Opasnosti od obrušavanja, pacova, zmija, rupa i nedostatka vazduha nema. Moguće je, eventualno, naići na jednog do dva usnula slepa miša - navodi Šeguljev.
Udruženje za demistifikaciju
Asocijacija za fortifikaciju, nevladina organizacija koja se bavi sakupljanjem i proučavanjem podataka i internet prezentacijom vojne arhitekture, posebno Petrovaradinske tvrđave, svake prve subote u mesecu besplatno vodi zainteresovane sugrađane kroz hodnike tvrđave. Od avgusta 2006. godine, kada su počeli akciju, do danas podzemnim hodnicima prošetalo se više od 300 ljudi. Namera članova asocijacije je da posetioce upozna sa vojnom arhitekturom i pravom istorijom tvrđave u kojoj nema mesta za razne legende i mistifikacije.
Tvrđava kroz istoriju
1688. godine srušena srednjovekovna ugarska tvrđava
1692-1728. godine prva faza gradnje sadašnje tvrđave
1765-1776. godine pod vođstvom majora Hajnriha Šredera građen kontraminski sistem ispod tvrđave
1768. godine tvrđavu i podzemlje prvi put posetio prestolonaslednik Josifa Habzburškog, kasnije car Josifa II. Dolaziće kasnije još tri puta
1780. godine završena druga faza izgradnje tvrđave
Podzemlje je moglo da primi 6.000 ljudi, ali je nedostatak predstavljao manjak prostora za hranu i municiju za više od 400 artiljerijskih oruđa, koliko je tvrđava imala. U toku ratova za vreme austrijske carevine, garnizon Petrovaradinske tvrđave sačinjavalo je 64 oficira, 8.134 pešadinaca, 120 konjanika, 863 artiljerca, 21 lagumar i 93 inženjera i minera.
