Izvor: Blic, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Beča dolazi da peca šarane
SOMBOR - Goran Dubravac, građevinac na radu u Beču, svakog vikenda već punih 28 godina dolazi do svog dunavskog šatora u kampu na Mišvladu kod Apatina da bi pecao. Iako ima Dunav i kod Beča, Dubravac nijednom nije tamo zabacio udicu jer je, kako kaže, ta reka okovana asfaltom i betonom i tamo nema mesta za strasne pecaroše.
- Ništa meni nije zbog pecanja da pređem toliku kilometražu. U petak naveče se, posle druge smene, spakujem i pravac na autoban. Put znam žmureći. Treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mi četiri sata. Dođem u rano jutro u moju somborsku kuću, uzmem sve što mi treba i već sam oko devet sati u mom šatoru na Dunavu kod Apatina, gde redovno pecam već punih 35 godina, a iz Beča dolazim 28 godina - priča Goran Dubravac.
Oko njega u kampu sedi složna pecaroška ekipa i pažljivo ga sluša dok objašnjava novine u pecaroškom priboru koje donosi iz austrijske prestonice.
Dubravac zadovoljno dodaje da je žena navikla na njegovu pasiju, deca ponekad krenu sa njim i sve štima jer znaju njegovi „da je šaran njegova najveća ljubav". Peca i druge ribe, ali kad se zakači šaran, nikad kraja radosti.
- Dobri su mi ovi drugari iz apatinske „Vidre". Čuvaju mi šator, pospreme posle nevremena, nemam ja brige da svoj „dom" na Dunavu neću naći u cakum-pakum stanju - hvali se Dubravac.
Ponedeljkom u drugu smenu ovaj somborski Bečlija stiže svež i odmoran. I tako od vikenda do vikenda. Znaju ga već carinici. Jedino ga, kažu, pitaju kakav je bio ulov.
- Na svim granicama im pričam šta je trzalo tog vikenda, šta nije, šta je najbolje za mamac bilo ribi ponuditi, kakav smo dobar ljut fiš-paprikaš skuvali na obali, između vrba - smeje se Dubravac skromno, dok časti pićem u bifeu „Bucov" na Dunavu. Tu jedino i svrati na pivo jer kaže da „nije lako u Beču na građevini raditi, ali se zato lepota života na divljem Dunavu nadoknadi".
