Izvor: Magyar Szó, 19.Jan.2015, 17:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istraga uspešno okončana

Nedavno je okončan program Nacononalnog saveta mađara pod nazivom „Jezička policija”, ostvaren uz pomoć Fonda „Gabor Betlen”. Tokom programa, koji je od nacionalne važnosti, učesnici su proverili u kojoj se meri državni, pokrajinski i lokalni organi pridržavaju odredbi o zvaničnoj upotrebi jezika i pisma. Dva mlada „jezička policajca” su sa foto-aparatima više od deset meseci bili na terenu i dokumentovali činjenice u vezi zvanične upotrebe jezika. Član Izvršnog odbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << NSM-a, Katinka Beretka, je za „Mađar so” izjavila da se program tesno vezuje za osnivanje jezičke kancelarije. „Terenski rad je trajao između marta i decembra prošle godine. Dobili smo veliki broj informacija koje bi bile vredne da se objave čak i u knjizi. Osnovu rada jezičkih policajaca su davale zakonske odredbe; oni su, naime, kontrolisali da li se pojedini organi pridržavaju zakonskih odredbi u pogledu poštovanja jezičkih prava mađarske zajednice. Kontrolisali su organe lokalne samouprave, sudove, javna preduzeća, origuravajuća društva, centre za zapošljavanje, centre za socijalni rad, ali i škole i zdravstvene ustanove. Važno je reći i da je ovaj program imao veliki odjek u štampi na srpskom jeziku i na raznim blogovima. Jezički policajci nisu prvenstveno kontrolisali pravopis natpisa, nego su proveravali i da li se, na primer, u policiji ili u osiguravajućim društvima daju informacije i na mađarskom jeziku. Ovi naši policajci su teren obilazili kao prosečni mladi ljudi, fotografisali i pravili su beleške. Proveravali su da li se nazivi i natpisi u samim prostorijama i na info-tablama objavljuju i na mađarskom jeziku, da li je moguće komunicirati na mađarskom jeziku sa službenicima, da li se mogu dobiti formulari i na mađarskom jeziku. Naravno na mestima kao što su pojedine škole, sudovi ili domovi zdravlja su se suočavali sa određenim teškoćama, pošto nije tako jednostavno proveriti da li, na primer, u bolnici neko govori mađarski ili ga uči u školi. Ipak, možemo izjaviti da su ozbiljno proverena i posećena 31 vojvođanska lokalna samouprava, sa njima pripadajućim 240 naselja. Prilikom pregleda fotografija vidi se da na brojnim mestima mađarski natpisi ne odgovaraju pravopisu”, kaže Beretka, dodajući da se trenutno vrši analiza prikupljenog materijala, a nakon toga će NSM i pozitivne i negativne rezultate podeliti sa lokalnim samoupravama, sa pokrajinskim inspekcijskim službama, ali i sa ombudsmanom, a ukoliko je potrebno, pokrenuće se i odgovarajući postupci.

Jedan od jezičkih policajaca je devojka is Istočne Bačke, a njen kolega je momak iz Severnog Banata. Oni ne žele da im se otkrije identitet, pošto je u štampi na srpskom jeziku objavljeno mnogo negativnih tekstova na račun programa koji su sprovodili. „Pisci tih članaka su nam prebacivali da ovakvo istraživanje želimo da vršimo na mađarskom jeziku. Iz tih tekstova izbijaju negativne emocije, a često su bili i uvredljivi, ponekad i zastrašujući. Naravno, ne znamo koliko zaista treba da strepimo od ovih ljudi i njima sličnim, ali ne želimo da rizikujemo”, kaže devojka.

Jezički policajci kažu da su imali tačne liste o ustanovama koje su trebali obići. „U većini slučajeva je bilo teško napraviti fotografije, naročito u manjim mestima gde se svi međusobno poznaju. Bilo je i slučajeva kada smo rekli da dolazimo iz zavoda za statistiku da proverimo da li su svi natpisi istaknuti. Usmenu komunikaciju smo uvek započinjali na mađarskom jeziku, čak iako je dotičan službenik na naš pozdrav odgovarao srpski. U gradskoj kući smo, na primer, overili diplomu, u policiji smo menjali adresu stalnog boravka,a u javnim preduzećima smo se interesovali u vezi računa. Ako službenik nije umeo ili nije hteo da nam odgovari na mađarskom, pitali smo da li može da pozove nekog u pomoć. Odgovor je u skoro svim situacijama bio da će nam baš on pomoći, a ta se pomoć sastojala u tome da je govorio sporije”, priča devojka svoja iskustva.

Momak dodaje da su za deset meseci obišli opštine u kojim je mađarski u zvaničnoj upotrebi. Kaže da su iznenađenja bila retka. „U mestima gde mađari žive u većem broju smo mogli svoje poslove da sredimo na mađarskom jeziku, ali u mestima gde žive u manjem broju je bilo dosta teško ili nije bilo uopšte moguće. Ponegde su nas gledali sa čuđenjem, ali su u većini mesta bili veoma predusretljivi i pokušali su da nam pomognu. Naglašavam da nigde nismo pretrpeli nikakve uvrede ni napade. Tokom projekta smo želeli da saznamo da li mađar bez znanja srpskog jezika može završiti svoje poslove, postoje li dvojezični formulari ili formulari samo na mađarskom jeziku i slično”, kaže mladić.

Nastavak na Magyar Szó...