Izvor: Blic, 13.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispekli pitu za 4.000 ljudi
KIKINDA - Miholjski nedeljni dan na gradskom trgu u Kikindi juče je mirisao na tek ispečenu pitu od ludaje. Vazduh su zagrejali sunce i neobično velika rerna. Kada je iz nje izvađena velika tepsija raširio se prijatan miris cimeta. Ispečena je najveća pita u ovom gradu. Pita od crvene slatke bundeve za Ginisa. Duga 101 metar.
U pleh spiralnog oblika pitu su složili kuvari iz fabričke menze Livnice „Kikinda". Tri sata su pripremali i rendali 330 kilograma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ludaje. Onda su pomešali oko 130 kilograma šećera i pet kilograma cimeta. U fil su umešali i griz. Pleh su podmazali. Onda su slagali kore. Univerzalne, za pite, gibanice i baklave Kore su prskali uljem i kiselom vodom , kako bi bile mekše i da se ne cepaju.
- Pleh smo najpre namazali uljem. Pa složili red kora. Pa opet premazali uljem. Onda smo složili fil od ludaje. Kiselom vodom prskamo da kore ne pucaju i da pita ne bude suva - rekla je kuvarica Cveta Reljin.
Ekipa za Ginisa je ćutke radila. Jednako vešti su bili i kuvari i kuvarice. Ne zna se ko je bio brži: Milenko Maksimović, Stevan Terzić, Željko Bajić, Biljana Badrljica, Cveta Reljin ili Marija Kormanjoš. Čepovi na flašama bili su rešetkasti, kako bi mehurići kisele vode prolazili u mlazevima. Tako se pita fajtala, da bude lepša, sočnija i da ne puca. Neobična tepsija, kakvu niko nikada u Kikindi nije video, duga je 111 metara. Kikindski kuvari složili su 101 metar. Nisu hteli više. Spremaju se da narednih godina prave sve dužu i dužu pitu.
- Svi ćute. I meni je neobično. U Livnici više pričaju. Sad samo rade - čudio se njihov šef Branislav Cvetković.
On je jedini imao lak zadatak. Pripremao je kore i brinuo o higijeni. Ništa nije smelo da zakaže. Pita je složena. Počeli su oko petnaest do devet, a završili oko 13 sati. Onda se pita za Ginisa pekla tri i po sata. Kada je oko 17 sati izvađena iz rerne, domaćice su konstatovale da je „pečena, ali nije rumena".
Kuvar Branislav Cvetković objasnio je da pita ničim nije premazivana da bi bila tamnije boje. Pita je opet poprskana kiselom vodom. Da omekša. Onda su je kuvari brzo prekrili belim čaršavima, da se odmori, upije vodu i malo prohladi. Posle su je isekli, posuli prah šećerom i delili narodu.
Parče za 100 dinara
Pita od ludaje duga 101 metar bila je teška oko 850 kilograma kada je ubačena u peć. Isečena je na 4.000 delova koji su prodavani po simboličnoj ceni od 10 dinara.
- Prihod je namenjen Dečjoj kući i deci sa posebnim potrebama. Više je to dobrovoljni prilog nego prodajna cena - rekao je Dragan Ristić, saradnik u Odeljenju za turizam SO Kikinda.
