Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Nov.2014, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iskustva Srbije i Kolumbije u očuvanju tradicije

Predsednica Upravnog odbora Etno mreže Violeta Jovanović boravi na poziv Švajcarskog instituta za zaštitu intelektualne svojine u poseti Kolumbiji gde predstavlja iskustva Srbije u očuvanju i promociji tradicije.

Njena poseta obuhvata i zvanične sastanke s predstavnicima ministarstava i uprava koje su nadležne za zaštitu geografske oznake i imena porekla za tradicionalne rukotvorine.

Srbija i Kolumbija su zemlje sa malim brojem rukotvorina sa zaštićenim geografskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poreklom - naša država registrovala je samo tri (Sirogojno, pirotski ćilim i bezdanski damast), a Kolumbija zvanično 11 (uz 32 kolektivne robne marke) i još 15 je u postupku.

S druge strane, zbog velikog broja turista ova južnoamerička zemlja ima daleko veću potražnju, ali i proizvodnju koja se uglavnom bazira na replikama tradicionalnih rukotvorina, dok su proizvođači slabo organizovani i bore se s brojnim plagijatima.

Međutim, Vlada Kolumbije je pokrenula kampanju za promenu imidža zemlje na međunarodnom nivou i prepoznala rukotvorine kao veliku šansu za rebrendiranje zemlje, koje sada čine ključni element u privrednoj i turističkoj promociji.

Zbog toga se sistemski radi na edukaciji proizvođača i pomoći da registruju i zaštite rukotvorine.

"Imamo organizaciju, sačuvali smo tradicionalne tehnike, ali nemamo podršku države i trebalo bi da razmenjujemo iskustva sa Kolumbijom. Srbija ima veliki potencijal za izradu tradicionalnih rukotvorina, međutim bez jačanja svesti o njihovom značaju, podrške države i razvoja turizma ne možemo da očekujemo veću proizvodnju i više proizvoda koji će imati zaštitu imena porekla i koja bi značila dodatnu vrednost proizvoda i podigla prihod pre svega za nerazvijene krajeve u kojima ti proizvodi nastaju", rekla je Jovanović, a navodi se u saopštenju.

Zanati se gube, prelazi se na hobi tehnike i rukotvorine prestaju da budu autentične, a upravo je trend u Evropskoj uniji da se donese direktiva o većem radu na zaštiti tradicije i oznaci porekla za rukotvorine i tradicionalne proizvode, dodala je ona, a navodi se u saopštenju Etno mreže i NALED-a.

Kandidati za oznaku porekla kod nas su dvopređne čarape iz Knjaževca, staparski ćilim, keramika iz Zlakuse i brojni drugi, ali potrebna je konkretna podrška države i lokalne zajednice da bi se ovi proizvodi zaštitili i postali ozbiljniji izvor prihoda i zaposlenja za ruralna područja koja se prazne, dodala je ona.

Prema rečima Jovanovićeve, Srbija nema specijalizovane prodavnice za prodaju tradicionalnih proizvoda koji mogu da čine kontinuiran izvor prihoda za žene iz ruralnih područja.

Na kraju posete, Ministarstvo trgovine te zemlje organizovaće završnu konferenciju na kojoj će biti predstavljena evropska i srpska iskustva u zaštiti tradicionalnih proizvoda.

Kolumbija je 2006. zaštitila prvi proizvod i spremni su da u nastavku projekta Colipri (za zaštitu proizvoda s geografskom oznakom porekla) pomognu srpskim institucijama da primene tamošnja iskustva.

Uprkos visokim kaznama za plagiranje (300.000 dolara), kolumbijske rukotvorine su često na meti falsifikatora.

Kopije čuvenog šešira "veltiao" prodaju se od pet do 20 dolara, dok original košta i do 100 dolara.

Jovanović će se sastati tokom posete Kolumbiji i sa predstavnicima Svetske banke u toj zemlji.

U svojstvu izvršne direktorke NALED-a, najveće javno-privatne asocijacije u Srbiji, ona će promovisati model udruživanja sva tri sektora društva - javnog, privatnog i civilnog - i značaj njihove sinergije za poboljšanje uslova za lokalni ekonomski razvoj.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...