Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Okt.2009, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ipak neke koristi od ambrozije
VRŠAC - Vršačka firma "Ekovet" podnela je patentnu prijavu za korišćenje ambrozije u komercijalne svrhe, rekao je direktor te firme Dejan Maksimović.
Maksimović je za agenciju Beta rekao da se metod koji pokušava da zaštiti njegova firma odnosi na efikasnije suzbijanje te korovske alergene biljke, ali ne zbog njenog uništavanja, već zbog primene u hemijskoj i farmaceutskoj industriji.
"Naša osnovna ideja je da ambroziju treba proglasiti za sirovinu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jer ta alergena biljka ima relativno visok sadržaj etarskog ulja i drugih potencijalno vrednih materija. Nudimo koncept koji bi umesto gubitka stvorio dobar profit", rekao je on.
Maksimović je naveo da bi se tako, umesto troška za uništavanje, otvorila mogućnost otkupa i poluindustrijske ili industrijske eksploatacije te, za sada, isključivo štetne biljke.
"Etarsko ulje ambrozije je žućkasto-zelene boje, prijatnog mirisa, sa izraženim antimikrobnim dejstvom i može se koristiti u farmaceutsko-hemijskoj industriji. To je nov proizvod. Kod ambrozije, od cele biljke, prepoznatljivu sezonsku alergiju izaziva samo protein u omotaču polenovog zrna. Etarsko ulje ove biljke nikako nije štetno", rekao je Maksimović.
U Srbiji se godišnje potroši više od 2,5 miliona evra za uništavanje ambrozije sa javnih površina, a Maksimović tvrdi da rezultati nisu zadovoljavajući.
"Problem je što ne kose svi koji su obavezni. Izbegavaju trošak, a država nedovoljno čini da ih natera da to urade. Kada se ambrozija prepozna kao sirovina moći će da se proda, pa će to biti dovoljan stimulans da se ona i kosi", rekao je Maksimović.
Direktor "Ekoveta" predviđa da bi se tako otvorio i niz manjih pogona za dobijanje etarskog ulja, pogotovo u ruralnim sredinama, zbog blizine sirovine, a potom je dodao da je "Ekovet" dobio kredit za otvaranje pogona za proizvodnju etarskog ulja, koji će od iduće godine biti u funkciji.
"Očekujemo da, ukoliko država stane iza ove ideje, mnogi krenu našim putem. Umesto problema imali bismo dvostruku korist. Akcije uklanjanja bile bi daleko efikasnije i uspešnije, alergije bi bilo mnogo manje, a po nešto bi se i zaradilo", naveo je Maksimović.
Kao primer moguće zarade on je naveo primer Beograda. "U medijima je objavljeno da samo u Beogradu ima oko 15 miliona biljaka. Prema našem elaboratu, to je dovoljno biljnog materijala da se napravi između 2,7 i tri tone etarskog ulja. Pretpostavimo da je cena 300 evra po kilogramu, što je najniža tržišna vrednost, bruto zarada bila bi do 900.000 evra", rekao je Maksimović.
Firma "Ekovet" i Ekološki centar "Stanište" sproveli su anketu koja je pokazala da stanovnici opština Vršac, Plandište i Bela Crkva, zbog alergije na ambroziju, troše oko dva miliona dinara na lekove tokom avgusta i septembra.
"Anketu smo sproveli među apotekama u ovim opštinama. Reč je o direktnoj šteti, a indirektna je što se čoveku koji je alergičan znatno umanji radna sposobnost, što, u ovo vreme ekonomske krize, može imati ozbiljne posledice", rekao je Maksimović.
Maksimović je apelovao na nadležne državne organe da ne dozvole da ideja "Ekoveta", koja isključivu štetu pretvara u dobit, bude olako shvaćena i praćena dezinformacijama, a potom je dodao da postoji mnogo primera kako se iz štetnog može dobiti korisno.
"Fleming je iz buđavog hleba izolovao penicilin koji je produžio životni vek čovečanstva za nekoliko godina. Iz otrovnog korova Datura stramonium (tatula) već stotinama godina se izoluju atropin i skopolamin koji imaju veliku primenu u medicini", rekao je direktor "Ekoveta".
Na pitanje kako se niko u razvijenim zemljama nije setio komercijalne eksploatacije ambrozije, Maksimović je rekao da ne treba biti toliko nesiguran u sebe i umanjivati svoje vrednosti.
Kao primer je naveo heparin, antikoagulans koji spasava živote, a dobija se iz mukoze tankih creva životinja. U sirovom stanju heparin je sluzava, gusta masa, koja je u klanicama uvek bila samo problem, jer zapušava kanalizacione cevi.
"Pre nekih 20 do 25 godina, upravo u Vršcu, rodila se ideja da se ta masa otkupi od okolnih klanica, pa da se preradi i dobije heparin. Ideja je propala jer su direktori do neba digli cenu onoga što im zaglavljuje kanalizaciju, tako da proizvodnja domaćeg heparina nikada nije pokrenuta. Od tada, većina klanica iz vršačkog okruženja je propala, a heparin se i dalje uvozi iz Mađarske", rekao je Maksimović.
"Mi predlažemo državi da ogromna sredstva poreskih obveznika samo efikasnije iskoristi u iste svrhe, kao subvenciju proizvođačima, ili još bolje, kupcima etarskog ulja ambrozije, na opšte zadovoljstvo. Rezultati će biti daleko bolji", kazao je Maksimović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
