Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Mar.2019, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inkluzivno obrazovanje - manjak defektologa

Najveći problem inkluzivnog obrazovanja u Srbiji je manjak kadrova i nedovoljna opremljenost škola. Na to ukazuju defektolozi, kojih nema dovoljno i koji nisu zadovoljni svojim položajem u društvu.

Defektolozi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije okuipili su se ovih dana na međunarodnom srtučnom skupu u Subotici, kako bi razmenili iskustva u oblastima specijalne edukacije i rehabilitacije, i pokušali da pronađu rešenja za probleme, koji su isti ili veoma slični u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svim državama regiona.

“Ako je u pitanju najveći problem defektologije, zapravo najveći izazov pred nama je isti problem koji se nalazi pred defektolozima, a to je naš položaj u inkluzivnom obrazovanju u Srbiji. Zakonsko rešenje postoji. Defektolog može da radi u svakoj od opštih škola, ali se to ne realizuje. Možemo da se zapitamo zašto? Mislim da će to biti jedna od gorućih tema na konferenciji”, objašnjava Mirela Šćepanović, predsednica Društva defektologa Vojvodine.

Manjak kadrova i nedovoljna opremljenost su kako je istaknuto na stručnom skupu najveći problemi u specijalnim školama, a što se tiče inkluzivnog obrazovanja u redovnim školama problme predstavlja nedostatak defektološke podrške.

“Učitelji koji vode odeljenja sa uključenom decom sa smetnjama u razvoju dobivaju samo dvodnevnu obuku. Oni i sami smatraju da to nije dovoljno. Defektološku podršku dobijaju projektno, programski, povremeno i ona je ograničena, kratkotrajna, nekontinuirana. Negde kvalitet tog inkluzivnog obrazovanja i efekti koje dete sa smetnjama u razvoju od toga ima su slabi i nedovoljni”, ističe Vesna Gavrić, defektološkinja.

U Hrvatskoj su, u skladu sa terminologijom Evropske unije, defektolozi postali edukacijski rehabilitatori, ali problemi nisu nestali. I u toj zemlji postoji nedostatak kadrova, kao i manjak kompetecija i znanja.

“U tom smislu smo na učiteljske studije, na odgoljiteljske studije uveli kolegije koji se upravo bave problematikom dece sa poteškoćama, njihovog uključivanja, rada sa roditeljima. Nadamo se da će se pokrenuti i neki novi studij da pojača broj ljudi koji bi radili u praksi”, kaže Zlatko Bukvić, predsednik Saveza edukacijskih rehabilitatora Hrvatske.

U Hrvatskoj je, a to će uskoro najverovatnije uslediti i kod nas, započeo proces pretvaranja specijalnih škola u Centre podrške redovnim školama u kojima se odvija inkluzivno obrazovanje. Za sada međutim u Srbiji problem predstavlja i činjenica da ni razvojna savetovališta, koja su veoma važna u prvim godinama života dece sa smetnjama u razvoju ne postoje u svim gradovima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...