Izvor: Blic, 23.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igre oko cene oranica
Čak 110.000 dinara po hektaru izlicitirano je za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u selu Glogonju kod Pančeva. Toliko je pristao da plati Miroslav Aleksa, vlasnik firme „Almeks" iz Pančeva, koji će za nešto više od 200 hektara, koliko je uzeo, državi u naredne tri godine uplaćivati 22,8 miliona dinara godišnje.
Manjkavost zakona
Postoji neki dil između učesnika. Očito je da će ovi koji su ponudili 100.000 odustati, a zakupac će postati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onaj ko je stao na 20.000 dinara. Ljudi su proučili manjkavosti zakona, licitiram ja, odustanem, ali to učini i drugi i treći, pa će tek četvrti njivu uzeti po minimalnoj ceni, smatra Tomić.
Kako je prosečna cena po kojoj se zemljište daje pod arednu oko 400 evra ostaje nejasno šta bi na toj parceli moglo da se uzgaja a da se uloženi novac isplati i još nešto zaradi.
I ako smo više puta pokušali da dobijemo odgovor od vlasnika „Almeksa", nije nam uspelo, jer je „izašao ranije iz firme", a sutradan bio na „službenom putu u inostranstvu", i sekretarica nije znala kada će se vratiti. Isti odgovor smo pokušali da dobijemo i od drugoplasiranog „Frikoma", ali i je i njihov direktor bio na službenom putu.
Cenu od 100.000 dinara po hektaru na istoj licitaciji platilo je i DPP „Kačarevo" iz Kačareva. Oni priznaju da su na to bili primorani kao i da je cena previsoka.
- Morali smo da pristanemo jer bi u suprotnom skoro polovina naših zaposlenih postala tehnološki višak. Mi smo tu zemlju obrađivali i do sada, ali smo državi plaćali samo dadžbine, kao i odvodnjavanje i navodnjavanje. Čitava licitacija je, očigledno, bila igra velikih privatnika, jer su i nama nudili da uzmemo pola-pola. Teško da gajenje bilo koje kulture može da se isplati, i zbog toga smo i tražili da se licitacija poništi, kažu u DPP „Kačarevo".
Sličnog je mišljenja i direktor „Starog Tamiša" Branko Tomić. Njegova firma je godinama obrađivala 600 hektara, za koje je sada Siniša Radovančev iz Ilandže platio 101.500 dinara. I ako je „Stari Tamiš" imao pravo prvenstva nisu prihvatili ponuđenu cenu.
Da bi u optužbama moglo biti i istine potrđuje odgovor Siniše Radovančeva, koji je na pitanje da li će mu se obrada isplatiti rekao „Ne znam, ne verujem. Videćemo".
Kako nam je objasnio doktor Slobodan Katić, istraživač u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu samo od poljoprivredne proizvodnje je skoro nemoguće pokriti osnovne troškove, a ne još i zaraditi.
- Najveću dobit donosi proizvodnja povrća, ali je ona i prilično komplikovana. U zemlju mora stalno da se ulaže, i potrebno je dosta ljudskog, ručnog rada. A i to su velike površine samo za povrće jer ga je teško rasprodati, kaže Slobodan Katić.
Međutim, zakupljeno zemljište se osim za gajenje različitih kultura može koristiti i za skladištenje ili lagerovanje nekih proizvoda ili kao poligon za prikazivanje rada nekih poljoprivrednih mašina.
- Po meni do 50.000 dinara po hektaru je realna cena. Za sve preko toga, da bi se zaradilo, pored agronomije mora da postoji još neka varijanta. Ili eventualno, da zakupac zemljišta ima kompletnu proizvodnju, pa od gajene sirovine, preradom, prodaje gotov proizvod, smatra naš sagovornik.
.jpg)
