Izvor: Magyar Szó, 17.Jan.2016, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISLAMISTI U KOMŠILUKU
Bezbedonosne službe kao jedan od evropskih centara ekstremnih islamista pominju susednu Bosnu i Hercegovinu, gde prema informacijama Islamska Država ima centre za obuku. U kojoj su meri ekstremisti iz Bosne održavali veze sa islamistima u Srbiji, i da li postoji osnov od terorističkih napada? O tome je za naš list govorio član odbora za kontrolu bezbedonosnih službi u republičkom parlamentu Meho Omerović.
Na šta mogu računati Evropa i Srbija u narednom periodu?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << />– Mislim da svako mora priznati da su predstavnici Islamske Države sve aktivniji, ne samo u Evropi nego i u drugim krajevima sveta. U svetlu toga menja se život svih nas. U pojedinim državama i gradovima – prvenstveno u centrima političke i privredne moći – više, a negde manje. U takvim okolnostima ne preostaje nam ništa drugo nego da povećamo saradnju u borbi protiv terorizma, kako u svetu i Evropi, pa tako i na Zapadnom Balkanu. Ova saradnja, naravno, već i sad postoji, ali se mora povećati njena efikasnost. Važno je da bezbedonosne službe budu i stalnom kontaktu i da razmenjuju informacije kako bi sve češće mogli unapred identifikovati moguće mete potencijalnih terorističkih napada. Službe iz Srbije kažu da Srbiji ne preti neposredna opasnost. U to ni ne sumnjam, pošto prema mojoj oceni, naša država ne stoji u centru pažnje terorističkih organizacija.
U kojoj su meri prisutne ideje ekstremnih islamista u našoj zemlji, koliko Islamska Država ima ovde pristalica?
– Prema mojim informacijama Srbija ima oko desetak ili možda dvadesetak građana koji se prema bezbedonosnim službama bore na strani Islamske Države u Siriji. Oni su svi sandžački Bošnjaci. Srbija je na vreme reagovala i još prošle godine je prihvatila izmenu zakona, koji nalaže da građani Srbije ne mogu da se bore u inostranstvu, u suprotnom im nakon povratka preti sudski postupak. Nakon prihvatanja izmene zakona, prema mojim saznanjima, ni jedan građanin Srbije nije pristupio Islamskoj Državi. Naravno, druga je situacija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu, gde se vrši regrutacija za Islamsku Državu, odnosno, gde se vrši obuka ovih ljudi.
Koje su karakteristike saradnje islamista u državama regije?
– Znamo da kriminalcima nije važna ni boja kože ni nacionalna pripadnost, a ni državljanstvo. I zbog toga je važno jačanje regionalne saradnje između nadležnih i bezbedonosnih struktira. Ne smemo prećutati ni to da izbeglice koje balkanskom rutom idu prema Evropi u velikoj meri povećavaju rizik. Nakon pariskog terorističkog napada ispostavilo se da se ekstremisti i teroristi mogu skrivati među izbeglicama.
Kako se na globalnom planu treba boriti protiv ekstremnih islamista?
– Problem se treba saseći u korenu. Islamska Država nije osnovana u Evropi nego u Siriji, Iraku i Avganistanu. Do sada se ispostavilo da vazdušni napadi saveznika nisu rešenje, već samo povećavaju izbeglički talas, pošto civili sasvim sigurno neće ostati tamo gde svakodnevno padaju bombe. Bilo bi krajnje vreme da velesile sveta izrade novu strategiju i da razmotre mogućnost ubacivanja kopnenih jedinica.
Šta će se desiti u Srbiji ako zapadne zemlje eventualno počnu vraćati deo izbeglica i migranata, dok balkanskom rutom i dalje konstantno prolaze nove izbeglice u pravcu Evropske Unije?
– Ovaj scenario je za sada samo pretpostavka. O tome bi trebalo pitati političare vodećih zemalja Evropske Unije. Dobro je da je EU otvorila kancelariju za humanitarna pitanja u Beogradu, jer to pomaže našoj državi u rukovanju izbegličkom krizom. Kao zemlja-kandidat Srbija u svakom pogledu sarađuje sa Briselom. Zbog toga, ukoliko bi se eventualno ostvario scenario o kojem me pitate i ukoliko bi naša država bila prinuđena da prihvati veći broj izbeglica, onda bi Beograd sigurno pokušao rešiti problem u saradnji sa Briselom. Inače, ne verujem da će se to ikada desiti jer ako zapadne države odluče da više ne prihvataju izbeglice, onda bi bilo logično da se kontrola pojača u Grčkoj.
