Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Jan.2018, 07:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hleb naš nasušni i društvena solidarnost

Najnoviji izveštaj "Međunarodnog saveta za zaštitu prirodnih resursa" pokazuje da se baci čak 40 posto kupljenih životnih namirnicama u tzv. razvijenim i zemljama u razvoju. Sve je podređeno iracionalnoj kupovini. Od napadnih reklama, blistavih supermarketa, rasporeda artikala, "lakog" plaćanja putem kreditnih kartica. A rezultat se najbolje vidi kada je u pitanju hrana. Veliki deo kupovina je iracionalne prirode.

Kada se tako kupuju razne krpice to se ne opaža odmah. One >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << završe u dubinama plakara, garderoba ili se nekom poklone. Potrebno je da prođe dosta vreme da bi završile na otpadu. A i tada nije jasno da li su izgustirane ili ludo kupljene. Ali kada je u pitanju hrana, tu se rezultati iracionalnih kupovina brzo opaze. I totalno su neskriveni. Procene UN su da se, dok u nekim delovima sveta ljudi umiru od gladi, hrana vredna 750 milijardi dolara završi u kontejnerima u nizu bogatijih zemlja.

Šampioni u bacanju hrane su Amerikanci. Ali za njima previše ne zaostaju ni građani država članica EU, Kanađani, Rusi i još mnogi drugi narodi. To izaziva veliko negodovanje onih koji se posvećeno bave očuvanjem prirodnih resursa ali i krugova i pojedinaca posebno osetljivih na siromaštvo sa jedne strane i bahatost onih koji na njega ne obraćaju pažnju na drugom polu. Stoga, u svetu ima dosta, mada za sada ne naročito uspešnih pokušaja, da se reši problem bacanja hrane.

Efikasnog sredstva za borbu sa tim problemom još nema, ali se ta tema stalno nameće javnosti i makar se nešto preduzima kako bi šteta bila umanjena. To već ima ako ne značajan primaran onda veliki sekundarni pozitivan efekat. Nameće se problem gladi i siromaštva, kako u sopstvenim zemljama tako i u svetu. S druge strane podstiče se društvena solidarnost. Rezultat se ogleda u većim dobrovoljnim izvajanjima onih koji imaju za pomoć onima koji nemaju ni minimum za egzistenciju. Možda ljudi ne kupuju manje nepotrebne hrane ali bar nešto više sredstava izdvoje za pomoć ugroženima.

Od rešenja koja se primenjuju u cilju sprečavanja bacanja hrane najuspešnija su ona usmerena ka prodavnicama. Prikupljanje namirnica od građana ili podsticanje građana da ih na određena mesta donesu, imaju izvesne efekte, ali oni su pre moralne nego materijalne prirode. No, u mnogim zemljama su uspostavljene "banke" namirnica koje sarađuju sa prodajnim mrežama i postižu određene, i to ne minimalne rezultate. One ih snabdevaju namirnicama kojima će uskoro isteći rok a nije realno da budu prodate ili onim proizvodima kojima je već istekao rok ali je dokazano da je to pre preventivna mera nego što iz toga proizlaze negativne posledice za one koji bi ih konzumirali.

"Banke hrane" nadalje snabdevaju one kojima je ona potrebna a neke namirnice, kada je to moguće, šalju i u nerazvijene zemlje. Sve rečeno može da bude inspirativno za nas. Mi jesmo relativno siromašno društvo, ali se i Srbija suočava sa velikim bacanjem, kako na individualnom tako i poslovnom nivou, značajnih količina namirnica. O siromaštvu koje kod nas postoji da ne govorimo. Naravno, i kod nas već postoje brojni pokušaji da se bacanju namirnica stane na put, ali u tom pogledu zaostajemo ne samo za državama EU već i, primera radi, Rusijom.

Vreme je da se sistematski, od NVO sektora do lokalne samouprave pa i države, tim pitanjem pozabavimo. Uz materijalnu korist koja iz toga proizilazi, važna je i moralna. Duh neoliberalnog kapitalizma je svakako poljuljao osećanje solidarnosti. A ono je višestruko važno. Borbom za očuvanje i redistribuciju životnih namirnica u vezi sa tim se postiže značajan i human efekat.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...