Izvor: Blic, 13.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gube decu na Štrandu i u šopingu
Najmanje po dvoje mališana, uzrasta od dve do pet godina, svakodnevno se izgubi na Štrandu, dok je samo u jednom danu spasilačkoj službi prijavljen nestanak jedanaestoro dece tog uzrasta. Mada spasioci u većini slučajeva pronađu izgubljene mališane, traume i strah koji deca tada prežive nisu zanemarljivi. Veliki problem je u gužvi, ali i u roditeljima koji se, ističu spasioci, često ponašaju krajnje neodgovorno prema sopstvenoj deci.
- Obratio nam se pre par dana dečak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojem se izgubila trogodišnja sestrica. Dok se on brčkao, sestrica je nestala sa peškira, gde ju je ostavio. Na pitanje gde su im roditelji, odgovorio je da su ih mama i tata pustili same na kupanje. On je imao nepunih devet godina - priča Predrag Glušac, šef spasilačke službe na Štrandu, navodeći da se spasioci često susreću sa ovakvom vrstom neodgovornosti. Samo u toku jednog dana spasioci su tragali za jedanaestoro dece, od kojih je najstarije imalo svega pet godina. Deca uglavom budu nađena na plaži, uplakana i prestrašena. Međutim, dešavalo se da mališani budu pronađeni i kilometar dalje.
- Prošle godine smo tražili četvorogodišnju devojčicu koju je mama izgubila iz vida. Bezuspešno smo je tražili po celom Štrandu. Kad smo, nakon tri sata traganja, već pomislili na najgore, javljeno nam je da je devojčica pronađena u centru grada- priča Glušac. Pored nesavesnih roditelja, tu su i bake i deke koji, tvrdi naš sagovornik, često znaju da izgube iz vida unučiće.
- Dešavalo se da u plićaku primetimo dete kako se kupa i igra bez ičijeg nadzora. Kasnije se ispostavi da je došao sa bakom ili dekom koji su malo zadremali u hladovini, pa zaboravili na unuče - pričaju spasioci.
Ima čak i roditelja, tvrdi Glušac, uverenih da je da je briga o njihovom detetu posao spasioca. Jedna mlada mama, koju su omeli u sunčanju dovodeći joj izgubljenu ćerkicu, otvoreno je rekla da je bezbednost njenog dete njihov posao. Naravno, ima i onih slučajeva da se deca gube u svakodnevnoj gužvi tokom leta na Štrandu. Ponekad je dovoljno da se nakratko skrene pogled, i dete se već izgubi u masi posetilaca, peškira i suncobrana. U momentu kada ih pronađu, većina mališana bude uplakana i izbezumljena od straha. Kao i njihovi roditelji.
Mališani često znaju da se izgube i u tržnim centrima i većim makretima. S obzirom na to da još nemaju razvijen osećaj za orijentaciju, lako zalutaju između rafova i polica sa robom. U jednom novosadskom tržnom centru prodavci su zatekli uplakanu devojčicu koja nije znala gde su joj roditelji, a od plača nije mogla da da nikakav podatak o njima. Jedan od zaposlenih ju je tada podigao na ramena i nosio kroz ceo centar, sve dok dete nije ugledalo svoju majku.
Traume zbog grdnji
- Prva reakcija roditelja je da izgrdi dete, što je pogrešno. U tim trenucima je primarno zaštititi dete, utešiti ga i povratiti mu osećaj sigurnosti koje je u toj gužvi nepoznatih ljudi izgubilo - kaže dečji psiholog Lujza Bala. Ona ističe da takve traume mogu trajno da utiču i na ponašanje dece.
- Dete postaje nepoverljivo, svaku situaciju u kojoj je okružen većim brojem ljudi doživljavaće kao rizičnu i tražiće konstantu zaštitu u roditeljima. Često je potrebno dosta vremena i rada sa detetom da bi mu se ponovo povratila samostalnost i osećaj bezbednosti – dodaje Bala.
