Izvor: Blic, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad bez reda i odgovornosti
„E, da nam je sad Jove Dejanovića", sve češće, u raznim prilikama, znaju da kažu Novosađani. Za vreme gradonačelničkog mandata Jovana Dejanovića grad je doživeo procvat: napravljen je Most slobode, „Spens", SNP, domovi zdravlja, Institut za KVB i Institut za onkologiju, sređen je kej i priobalje. On, opet, kaže da ništa u gradu ne bi bilo napravljeno bez direktnog učešća Novosađana.
- Svaki napredak u Novom Sadu je posledica učešća građana u svim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fazama razvoja grada. Ključni su bili samodoprinosi koji su omogućavali prikupljanje novca, ali i ulaganja sredstava pokrajine koja je tada imala sopstvene prihode i druge nadležnosti garantovane Ustavom. Zato smo i mogli da gradimo novu zgradu SNP-a, „Spens", Most slobode i druge objekte komunalne infrastrukture i društvenog standarda - kaže na početku razgovora za „Blic" Dejanović.
- Tada nije bilo drugih prihoda i donacija kao danas, pa nadležni mogu da se razmeću, a da se, pri tom, zapostavljaju neki delovi grada kao što je to Petrovaradin - dodaje on.
O svemu se, kaže, ranije više vodilo računa, a posebno o urbanizmu. Rigorozno i dosledno su ostvarivani planovi infrastrukturnog razvoja grada, a rezultat je, između ostalih, Novo naselje u kojem danas živi 30.000 Novosađana.
- U proteklih 15 godina, a možda i više, desilo se mnogo ružnih, čak dramatičnih stvari koje će odrediti budućnost Novog Sada. Pre svega u arhitekturi i urbanizmu, gde nema poštovanja osnovnih principa i pravila jer je sve ispušteno iz ruku. Tragično je da u Novom Sadu ima više od 35.000 objekata izgrađenih bez građevinske dozvole - napominje Dejanović.
Proteklu godinu vidi kao još jednu u nizu bez investicija koje bi značile upošljavanje građana i otvaranje budućnosti za generacije koje dolaze. Prepuna je, dodaje on, događaja koji nisu ranije bili karakteristika Novog Sada.
- Neverovatno je da se ne otkrivaju nalogodavci premlaćivanja glumaca, a pominju se pojedinačno neki ljudi iz rukovodstva grada koji su se našli te noći i u policiji. Skandal je i rušenje bedema na Petrovaradinskoj tvrđavi, a tek se nazire odmotavanje tog procesa. A da ne pominjem šta znači da direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture bude uhapšen zbog zloupotrebe službenog položaja, pri čemu se dovodi u vezu baš sa rušenjem zida. Gde je tu red i odgovornost? Gde je tu sistem vlasti i efikasnost? - pita se Dejanović.
Zavladala je zagađenost, ne samo ekološka, već i duha, dodaje Dejanović, jer se ceni onaj koji više pljuje i psuje, ko je glasniji u napadu. Ipak, čvrsto je uveren da će u budućnosti ulicama grada šetati mladi ljudi sa više osmeha.
- Nadam se da će se mladi bolje organizovati i preuzeti u svoje ruke upravljanje gradom i tako davati novi ton i duh odnosima, ali i doneti bogatiji život. Uvek sam verovao da Novosađani, bez obzira na to ko je kada i odakle došao, to mogu jer im je Novi Sad u srcu - zaključuje Jovan Dejanović.
Legija časti
Na zidu radne sobe Jovan Dejanović čuva potpise graditelja Mosta slobode, koji je tokom gradnje obišao više od 200 puta. Na uramljenom papiru piše: „Drugu Jovi Dejanoviću graditelji Mosta slobode". Jedini je Novosađanin nosilac Legije časti, a sa ponosom ističe da mu je orden lično uručio pokojni francuski predsednik Fransoa Miteran.
Brz razvoj
- Pre neki dan bio sam u MZ Podbari gde se pričalo o 290 godina kako su se prvi Podbarci iz Almaša doselili u grad i to me podsetilo koliko se Novi Sad razvio. Posle oslobođenja, Novi Sad je brojao svega 48.000 stanovnika, a danas nas ima više od 350.000. Nije bilo vodovoda do 1953, odnosno 1964. godine, kad je završena fabrika vode, a danas ima oko 1.300 kilometara vodovodne mreže. Posle rata postojala je samo Viša pedagoška škola, a danas imamo Novosadski univerzitet sa više od 37.000 studenata - priča Jovan Dejanović.
