Izvor: Magyar Szó, 05.Jan.2016, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine prolaze, a bol ne jenjava
U Čurugu se odigralo prisećanje na žrtve racije iz 1942. godine. Ištvan Pastor izjavljuje da se moramo prisetiti i komšija, seljana koji su stali uz svoje drugove i doživeli istu tragičnu sudbinu.
Istoriju ne predstavlja sudbina već lekcije iz odgovornosti – izjavio je juče u Čurugu Ištvan Pastor, predsednik pokrajinske skupštine, na komemoraciji održanoj povodom sećanja na žrtve racije iz 1942. godine. Kao što je podvukao, jedini „greh“ onih koje su ubili pre 74 >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << godine, bio je što se nisu rodili „sa odgovarajućim prezimenom“. U muzeju, u Topalovom magacinu, nakon opela, prilikom komemoracije, predsednik skupštine je naglasio da danas možemo samo da ćutimo i da se stidimo zbog svega što se desilo, ili možemo sebi postaviti pitanje šta sve možemo da uradimo da se promenimo kao ljudi. Zločinci uvek imaju svoje ime, dodao je, i veoma je važno što smo danas stigli do ove spoznaje. Podsetio je i na proces pomirenja, čiji je rezultat to što su se 2013. godine predsednici Srbije i Mađarske zajednički poklonili pred žrtvama racije iz 1942. godine, kao i žrtvama masovne odmazde Mađara iz 1944. i 1945. godine, čiji je dodatni rezultat bio to što je srpska vlada donela odluku o ukidanju komunističke uredbe o kolektivnoj krivici. Prema rečima Pastora, zajednička komemoracija održana 2013. godine, bila je podsećanje koje je bez premca ostavilo veliki trag, u proteklih sedam decenija, u istočnoevropskom regionu. U svom govoru je naglasio i da se moramo prisetiti imena i prezimena svake žrtve, ali se moramo prisetiti i komšija i seljana druge nacionalnosti koji su, uprkos teškim vremenima, bez razmišljanja stali uz svoje prijatelje i doživeli istu tragičnu sudbinu. Kako kaže Pastor, sećanje ima važnu poruku; mora se okrenuti novi list u neraskidivim vezama dvaju naroda, i to tako da zajedništvo ubuduće ništa ne dovede u pitanje.
Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da se Mađari i Srbi zajedno prisećaju žrtava iz 1942, 1944. i 1945. godine. Trebalo je preći dug put da se to danas smatra potpuno normalnim i prirodnim – izjavio je ambasador Mađarske u Beogradu, Atila Pinter. Istorijsko pomirenje je omogućilo, dodao je, da napokon obe nacije iskorače iz senke tragične prošlosti i započnu izgradnju drugačije budućnosti. Na dobrom smo putu, dodao je ambasador. Konstatovao je i da su odnosi između Srbije i Mađarske danas toliko dobri da se jedva mogu poremetiti. Podsetio je okupljene i na zvanični stav Mađarske po kojem se najoštrije osuđuje i racija, a i odmazda koja joj je usledila.
Zamenik pokrajinskog premijera, Miroslav Vasin, je izjavio da iako su godine prošle od nemilog događaja u Čurugu, bol ipak ne jenjava. Uprkos tome, period koji je ostao iza nas, je veliko ohrabrenje za svakoga ko je bio svedok tragedije ili čije najmilije je ova tragedija dotakla. Zahvalio se Ištvanu Pastoru, predsedniku vojvođanskog parlamenta, za odanost koju je pokazao u svom radu do kraja, kako bi se ova prisećanja i ostvarila. Kao što je rekao, Pastor je i kao čovek i kao predsednik skupštine zadovoljio sva očekivanja. Vasin je rekao da je bilo važno stići do spoznaje da zločinac nema nacionalnost. Pre nekoliko godina smo još i pravili razliku među žrtvama, a greh je uvek spadao na drugu stranu. Veliki je rezultat to što danas više ne vidimo ovakvu sliku, ocenio je vicepremijer pokrajine.
Istraživač, Julija Teleki, je zadatkom živih označila očuvanje sećanja na žrtve i na dešavanja, dok je sekretar Memorijalnog društva „Racija 1942.“ Jasmina Jurišin, rekla da se ljudski životi ne mogu meriti u brojkama; svaki ugašen život ima isuviše veliki značaj. Život mora nastaviti dalje, i to sa spoznajom da nikad neće biti niti jednog razloga dovoljno ubedljivog da se ponovi nešto slično ovom nemilom događaju - dodala je.
Tokom komemoracije predsednik pokrajinske skupštine, Ištvan Pastor, i predsednik Memorijalnog društva „Racija 1942.“ Milan Radomir postavili su vence u spomen-muzeju Topalov magacin.
