Izvor: Blic, 26.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gluvi se boje nepoznatih
KIKINDA - Dug je put koji je Kikinđanka Jelena Klarić prešla dok nije postala jedini sudski tumač za gestovni govor u Severnobanatskom okrugu. Ovim govorom Jelena kontaktira sa gluvim i osobama oštećenog sluha, a za to nije potrebno samo znati taj jezik, već voleti te ljude i imati i urođeni dar za komunikaciju.
Sa takvim osobama neprestano se druži 27 godina. Do sada je bila sudski prevodilac, a od ove godine i sudski tumač.
- Radim sa gluvim ljudima od njihovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rođenja do smrti. U kontaktu sa osobama koje ne čuju treba biti Katica za sve - psiholog, pedagog, blizak rođak i osoba od poverenja. Gluvi se najčešće uplaše nepoznatih ljudi. Vrlo su zatvoreni i nemaju poverenja u nekog koga prvi put vide. Treba znati da su gluvi ljudi zdravi ali veoma osetljivi, čak osetljiviji od osoba koje čuju. Svoj posao radim sa mnogo ljubavi i gluve osobe to osećaju - kaže Klarićeva.
Sve osobe sa nedostatkom sluha ne poznaju gestovni govor. Znaju ga samo gluvonemi koji su se školovali u specijalnim školama u Subotici, Novom Sadu ili Beogradu. Nagluve osobe koje su završile redovnu školu ne uče gestovni govor. Neki se od njih tek tada javljaju Jeleni sa željom da nauče da se sporazumevaju na ovakav način. Mnogi roditelji, koji žele da komuniciraju sa svojom decom čiji je sluh oštećen, takođe žele da uče gestovni govor.
- Ne mogu da vam kažem koliko znakova ima u gestovnom govoru. To je unificiran jezik i njime se podjednako sporazumevaju ljudi u celom svetu. Skoro svaka reč ima svoj gest, čak za čitav pojam postoji jedan znak, a jedan gest može imati više značenja, pa zbog toga se mora istovremeno pokazivati i govoriti, kako bi vas gluva osoba razumela. Osobe bez sluha čitaju i sa usana, pa zbog toga pokret i govor usana moraju biti istovremeni - kaže Klarićeva.
Međutim, u gestovnom govoru postoje specifičnosti geografskog i jezičkog područja, jer neke stvari i predmeti se drugačije zovu u Vranju, a drugačije u Banatu.
Jelena Klarić je i dugogodišnja sekretarica Međuopštinskog saveza gluvih i nagluvih Kikinde, Čoke i Novog Kneževca, u kojem je 507 gluvih osoba.
- Zvanje sudskog tumača je najviše što sam mogla postići, jer se mora perfektno poznavati gestovni govor, razumeti, prevoditi, prezentovati. U nekim sudskim procesima sam bila i veštak, jer je trebalo objasniti zašto je gluva osoba reagovala na određeni način - kaže Jelena Klarić.
Igraju u folkloru
- Gluve osobe su veoma dobri vozači i imaju vozačke dozvole. Odlično se snalaze u saobraćaju. Kada upoznaju sabraćajne propise prate znakove i voze bez problema. Gluve osobe igraju kolo i druge folklorne igre. Ritam osete po vibracijama poda - kaže Jelena Klarić.
.jpg)
