Izvor: Blic, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generacija koja ostaje u Srbiji
- Koji fakultet može obezbediti brzo zaposlenje? - pitanje je koje se poslednjih meseci nametalo najboljim maturantima novosadskih gimnazija. Vukovci, buduća elita, pritisnuti društvenom situacijom birali su one koji pružaju sigurniju budućnost. Oni su jedna od retkih generacija koja planira da ostane u zemlji i, kako ističu, sama spreči odliv mozgova.
- Takvo je stanje u državi, a ja zaista želim da ostanem u Srbiji, i ne pada mi na pamet da negde odem. Svi moramo da obratimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pažnju na to kako da dođemo do posla koji je relativno dobro plaćen. Redovno sam slušala izveštaje službe za zapošljavanje na radiju i primetila da se nude poslovi za ekonomiste - priča najbolja maturantkinja sa društvenog smera Gimnazije „Isidora Sekulić", Marijana Vuletić, devojka koja srednju školu napušta sa Vukovom diplomom i upravo se priprema za prijemni ispit na Ekonomskom fakultetu, nadajući se da će i u oštroj konkurenciji uspeti da bude među onima čije se studiranje finansira iz budžeta.
I njena koleginica Bojana Milošević, najbolja učenica sa prirodnog smera „Isidorine gimnazije", planira da ostane u Novom Sadu. Ukoliko joj se ukaže prilika, otići će na stručno usavršavanje u inostranstvo, ali će se nakon toga vratiti. Nada se da će kao diplomirani inženjer elektrotehnike vrlo brzo naći posao.
- Jedno vreme sam planirala da upišem fiziku, ali sam shvatila da mi to nije dovoljan izazov. Za elektrotehniku svi kažu da je naporan smer i da nije za žene, a to već jeste dovoljan izazov - kaže Bojana, koja je dva puta osvojila treće mesto na saveznom takmičenju iz fizike i jednom odnela drugo mesto na republičkom.
Elektrotehniku planira da upiše i jedan od najboljih maturanata Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj" Nemanja Krstonošić. I njegova odluka zasnovana je dobrim delom na mogućnosti zapošljavanja, pa su gluma, književnost i ruski ispali iz trke.
- Želje su mi usmerene ka tome da završim fakultet i pronađem dobar posao. Volim Novi Sad, ali u poslednje vreme mi se čini da ne pruža dovoljno mogućnosti mladom čoveku, pa postoji mogućnost da moj izbor ipak padne na Beograd. Zemlju svakako neću napuštati, dovoljno smo dugo slušali o odlivu mozgova - kaže Nemanja.
I filozofija će iz sličnih razloga ostati bez talentovanog naučnika. Milan Pisarić, jedan od najboljih maturanata Gimnazije „Svetozar Marković", iako je postigao zapažene uspehe i na republičkom takmičenju iz filozofije i na takmičenju u besedništvu, odlučio se da upiše elektrotehniku ili računarstvo.
- Nekada sam želeo da odem u inostranstvo, ali se potom nešto u meni prelomilo i planiram da ostanem u Srbiji. Doduše, voleo bih da mi se ukaže prilika da radim u Beogradu, jer je taj grad živ i pruža, bar mi se čini, više mogućnosti. Nadam se da ću ugrabiti priliku, a FTN to omogućava, da odem na usavršavanje u Nemačku ili Englesku - priča Pisarić, napominjući da mu je želja da u jednom trenutku stvori sebi dobru materijalnu osnovu kako bi mogao da se posveti pasiji - pisanju.
Njegov gimnazijski drug Petar Mareš, dugo je vodio bitku između društvenih i prirodnih nauka, pisanja i života naučnika. Sebe naziva idealistom jer, iako je i medicinu uvrstio u svoj izbor, ne dozvoljava da materijalna sigurnost odnese prevagu.
- Čovek najviše vremena provodi u spavanju, a potom na poslu i smatram da nije rešenje da se zbog toga zarobim u profesiji koja me ne dotiče - kaže Mareš.
Daliborka i Danijela Kukuruzović, bliznakinje koje su podelile titule najboljih učenica „Jovine gimnazije", Vukove diplome, ali i prvo mesto na republičkom takmičenju iz srpskog jezika, potpuno su zaokupljene upisom na fakultet. Danijela upisuje prava, a Daliborka ekonomiju ili finansijsku matematiku.
- Ni traženi fakultet ne može garantovati da ćete dobiti posao, ali, kada već nemate vezu, to vam uvećava šanse - kaže Danijela.
Učenica generacije Gimnazije „Laza Kostić" Tamara Kalaparić sebe vidi u nekom farmaceutskom koncernu poput „Hemofarma".
- Uvek pravim planove, a potom dajem sve od sebe da ispunim cilj. Planiram da upišem Tehnološki fakultet - industrijsku farmaciju, sa najboljim uspehom kojim mogu i da potom pronađem posao u nekom dobrom koncernu - kaže Tamara.
Najbolja iz kolektivnog centra
Uspeh Marijane Vuletić još je veći, napominju u njenoj školi, stoga što ga je postigla iako sa svojom porodicom živi u centru za koletivno stanovanje. Ona, pak, tvrdi da to nema nikakve veze.
- Ne volim to da ističem, niti vidim potrebu. Živim u nešto manje kvadrata nego pojedini učenici iz generacije, a opet, tvrdim, bolje nego neki drugi učenici - kaže Marijana, odbijajući da prihvati ovakve vrste pohvala.
