Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Jun.2021, 19:08

Filigranstvo – zanat koji ne umire

U Srbiji je ostalo desetak ljudi koji se bave drevnom tehnikom filigranstva, kojom su se još u antičkoj Troji i Mikeni ukrašavali nakit i plemićke grobnice. Sonja Budošan iz Novog Sada, čiji se radovi mogu naći širom Srbije, više od 8 godina bavi se tom starom tehnikom.

Umetnička veština obrade metala- filigranstvo, nastala je u oblasti Mediterana pre više od 5000 godina. Vremenom, ona nestaje i pojavljuje se tek početkom 17. veka, kada dobija drugačiji oblik, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se u izradi predmeta umesto metala, koristi srmeni konac.

U Srbiji ponovo dolazi do izražaja neposredno pre izbijanja prvog svetskog rata, a jedna od poslednjih filigrantiskinja kod nas je Sonja Budošan iz Novog Sada.

"Onda kad sam ja došla u muzeje da to pogledam kako to izgleda onda je mene to jako inspirisalo kako ja to mogu da radim sa nečim drugim. Onda sam saznala isto tako dok sam sve to ispitivala i tragala gde kako šta, saznala da se to može raditi i sa koncem, koji se zove srma", priča Budošan.

Filigranstvo u osnovnom obliku predstavlja umetničko ukrašavanje predmeta umetanjem parčića zlata i srebra na prethodno nacrtanu sliku. Inspiraciju za svoje radove Sonja pronalazi u prirodi i tradicionalnoj simbolici Balkana, koristeći isključivo cirkone i srmu.

"To je ovaj konac, koji se sastoji od tri niti, koji je najtanji. onda imamo od šest, devet, dvanaest niti u zavisnosti šta želite da se uradi. Ako hoćete neki predmet koji možete da statirate da bude kao predmet, onda se on premaže lepkom i bude kao neka kutija za nakit i tako to", objašnjava .

U Srbiji ta manufakturna tehnika se najčešće prenoslila sa kolena na koleno i ona danas predstavlja deo srpske tradicije, gde se njena lepota može videti na tradicionalnoj srpskoj nošnji, minđušama i prstenju. Lep primer tog stila može se videti na prstenu Stefana Prvovenčanog iz 12. veka.

Stari zanati su na rubu izumiranja i decenijama se bore za opstanak. Filigrantski zanat se od 2012.e godine nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a danas u našoj zemlji ima svega desetak filigrantista. Vreme koje dolazi ponovo će otvoriti vrata raskoši i lepoti tih umetničkih dela, nada se novosadska umetnica.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...