Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Dec.2016, 20:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fidel Kastro - vladavina "u prvom licu"

Filozofkinja i levičarka Andrea Jovanović i novinar Borislav Lalić ocenili su da će istorija o ulozi Fidela Kastra suditi raziličito, jer ga zapadni svet isključivo vidi kao diktatora, dok su levičari skloni da romansiraju period njegove duge vladavine. Oni su u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine kazali da je Kastro jedan od poslednjih političara koji su ipak obeležili 20. vek.

"Zapadna propaganda o njemu već sudi kao o diktatoru, ali sve je to uslovno, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i tamo je bilo onih koji su smatrali da je to pošten režim u odnosu na druge režime u Južnoj Americi koji su bili diktatorski i korumpirani, a nisu bili komunistički. Kastro je svakako bio autoritarna ličnost, ali on je vladao Kubom 'u prvom licu', on je za njih bio Fidel i učitelj i pop...", kazao je Lalić.

Andrea Jovanović smatra da je razumljivo što mlade generacije Kubanaca koje su odrasle u SAD-u slave smrt Kastra jer su odrastali bez ličnog iskustva i kontakta sa onim što se dešavalo na Kubi.

"Mladi ljudi sliku o društvenim fenomenima grade iz dominantne perspektive koja Kubu predstavlja kao lošu diktaturu, ili pak postoji romansirana slika i i Kastra i Če Gevere, u kojoj je Kuba mala antiimperijalistička država.

Prema rečima Lalića, mladi Kubanci u Americi su već treća generacija koja tamo odrasta, a koja je bila pod stalnim pritiskom američke propagande.

Govoreći o životu na Kubi, gde je ograničen pristup internetu i gde je tek nedavno dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona, Andrea Jovanović je kazala da se uvek mora bit kritičan prema svakom sistemu i da nije moguće apsolutno afirmativno gledati na sve što zbivalo na Kubi.

Lalić je takođe ukazao da je Kuba vrlo siromašan zemlja, dodajući da je i za to kriv Kastro, odnosno socijalistički sistem koji je uspostavio a koji je bio utopistički.

On je, međutim, naglasio da na Kubi ipak nema sirotinjskih favela kao u drugim latinoameričkim državama, ni dece koja prose na ulicama, niti velikih socijalnih razlika.

"Na Kubi su svi manje-više siromašni, pa čak i rukovodstvo. Tu grešku priznao je i sam Kastro koji je izjavio da je problem u tome što nisu shvatili šta je socijalizam pa je stvoren sistem tako sa u njemu niko nije imao interes da radi. I to će se sad menjati. Oni uvoze preko 80 odsto hrane, poljoprivreda ne postoji jer nije bilo interesa za rad. Tak da Kubi svakako sledi vreme tranzicije", ukazao je Lalić.

Prema rečima Andree Jovanović, problem mladih levičara danas, ali i levice generalno, jeste što i u odnosu prema Kastru i Če Geveri pokazuje da je više okrenuta prošlosti nego budućnosti.

"Tak je Če Gevara danas popularna ikona. Bilo bi bolje da kada bi se među levičarima razgovaralo i sagledalo to št aje to i zašto pošlo po zlu u komunističkim sistemima kako se ne bi ponovilo. Jer, sigurno je da se ideje bliske levici vraćaju na velika vrata, ali one treba da budu definisane spram budućnosti a ne prošlosti", smatra ona.

Govoreći o tome šta sledi Kubi posle Kastra, Lalić je oceni da je to neminovno tranzicija i kapitalizam, ali i da je pitanje koliko će politička elita da uspeti da sačuva "Kastrovo nasleđe", pre svega poziciju Kube na svetskoj mapi "kao simbola borbe male zemlje protiv velike sile kao što je Amerika".

"Druga je stvar kako će se menjati sistem iznutra. Dešava se već normalizacija odnosa sa Amerikom, što je pokrenuo Obama jer je Amerika shvatila da su sankcije bile uzaludne i da je bolje biti prisutan na Kubi nego blokada. A za američkim diplomatama i turistima doći će i biznismeni i dolari, a u takvoj situaciji nije lako sprovesti tranziciju i sačuvati određene postulate sistema", naveo je on.

Andrea Jovanović kazala je da je Kastro predstavnik doba u kojem je politika bila ozbiljna i kada su bile važne ideologije. U tom pogledu, kaže, simbolika Kube jeste važna, ali ona ne sme biti presudna u opredeljivanju aktuelne levice.

"Bojim se da je priča o propalim komunizmima u 20. veku suviše jednostrana, jer u svakom od tih sistema bilo je puno različitih faktora koji se moraju uzeti u obzir", smatra ona.

Lalić je naveo da je ni Kastro nij ebio komunista kad je započeo revoluciju, te da je i nakon pobede 1959. godine poručio da Kuba neće bit komunistička jer nije za totalitarne režime.

"Ali su ga 1961. Amerikanci gurnuli u komunizam i on je zatražio zaštitu u SSSR-u, ali ni tamo nije bilo džabe ručka, tako da je tek 1965. Godine stvorio novu komunističku partiju. Kastro je, međutim, kasnije shvatio da je komunizam idealan sistem za očuvanje vlasti i mobilizaciju masa i otpor Americi", kazao je on.

Dodao je da da su progoni političkih protivnika postojali u svim jednopartijskim sistemima, te da je Kastro dozvoljavao svima koji su hteli da odu u Ameriku.

"Iz Kube je otišlo dva miliona ljudi, a iz Meksika deset miliona iako tamo nema komunizma", dodao je on.

Andrea Jovanović je ocenila da je licemerno kad se iz kapitalističkih centara komentarišu politički progoni a da istovremeno postoji primer progona Džulijena Asanža.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...