Izvor: Blic, 16.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabriku iz Banata iselili u Šri Lanku
ZRENJANIN - Zrenjaninski „Tegum", firma specijalizovana za gumeno-tehničku robu i gume za mehanizaciju, ovih dana užurbano radi, ali nije reč o prebacivanju norme u pogonu koji je godinama bio pri vrhu liste izvoznika u srednjem Banatu, već o demontaži postrojenja i pripremama za transport u Šri Lanku.
Gotovo svi zaposleni - njih osamdesetak - dobili su 30. marta rešenja o prestanku radnog odnosa. Nedugo potom, direktor Johan Naert, predstavnik većinskog vlasnika, luksemburške >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << firme „Solideal", ponovo je sa Biroa rada pozvao neophodno osoblje i to nekoliko inženjera i bravare koji treba da rasklope mašine.
Ironija je što je „Tegum" prva zrenjaninska firma u koju je ušao strani kapital (po „Markovićevom" zakonu o privatizaciji iz 1991), istovremeno i prva firma koja stavlja katanac na bravu i preseljava svoju proizvodnju na tržište koje može da ponudi jeftiniju radnu snagu. Kako saznajemo, zajedno sa mašinama, u nekadašnji Cejlon otići će i nekoliko ovdašnjih inženjera i bravara koji tamo treba da pokrenu proizvodnju. Oni koji su završili na berzi rada dobili su otpremninu koja govori sama za sebe - oko 90 evra po godini radnog staža. A među njima ima i onih koji su u „Tegumu" prošli kroz sito i rešeto - od davnih vremena kada je zrenjaninska „gumara" bila u sastavu rakovičkog „Rekorda".
- Firma se osamostalila 1990. godine, a glavni adut bila je proizvodnja izuzetno kvalitetnih točkova za viljuškare i gumenih gusenica - priseća se nekadašnji komercijalno-finansijski rukovodilac Momir Živković, koji je 1997. godine napustio preduzeće zbog neslaganja sa poslovodavcem. Sukobi bivšeg rukovodstva, a potom i radnika sa vlasnicima firme tinjali su još od prvog dana kada je 1991. formirana mešovita firma sa luksembruškim koncernom „Solideal", koji zapošljava oko sedam hiljada radnika u nekoliko zemalja, a specijalizovan je za proizvodnju guma za industrijsku i građevinsku mehanizaciju. Bilo je i štrajkova, uglavnom zbog plata koje nisu prelazile stotinu maraka.
Prema podacima zrenjaninske Regionalne privredne komore, „Tegum" je 2003. godine ostvario izvoz od oko 3,5 miliona dolara. Ali ova cifra može da zavara jer je firma istovremeno bila i veliki uvoznik sirovina. Reč je zapravo bila uglavnom o uslužnoj proizvodnji za luksemburškog poslodavca. Novinari i pored upornog nastojanja ovih dana ne uspevaju da dobiju izjavu od direktora Johana Naerta, ali pamti se jedna njegova ranija opaska - da su, što se plata zaposlenih tiče, „ovde uslovi za strane investitore mnogo nepovoljniji nego, na primer, na Filipinima".
- Do poslednjeg dana su nas terali da prebacujemo normu kako bi se magacini napunili pre gašenja firme - kažu neki od radnika koji su se našli na Birou, a koji su za novine pristali da daju izjavu pod uslovom da im se ne pominje ime.
- Za ovu godinu nam nije priznat godišnji odmor, a dobili smo i samo četvrtinu regresa, iako nam po zakonu pripada ceo. Samostalni sindikat je bio nemoćan jer je u njemu bilo svega dvadesetak zaposlenih, a stvar je prošla bez velikih protesta jer se za gašenje firme znalo i pre godinu dana. Osim toga, niko ne zna šta je sa preostalim delom akcija, jer nekadašnje Društveno preduzeće „Tehnoguma" u „Tegumu" poseduje 16,64 odsto imovine, dok je luksemburški „Solideal" vlasnik 83,36 odsto kapitala.
Upućeni kažu da ovakav odnos nije postojao u vreme prvobitne privatizacije jer je „Solideal" najpre posedovao tri četvrtine firme, a ostatak je stekao dokapitalizacijom. Bivše rukovodstvo, koje je tim povodom pokretalo upravne i sudske sporove, smatra da je dokapitalizacija sporna jer se ispostavlja da je za proteklih petnaestak godina poslodavac u fabriku uložio 15 miliona maraka, a da do danas nije imao nijedan evro profita.
