Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Dec.2015, 04:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FT: Evropa će na kraju štampati pare

U Italiji kruži priča koja nam mnogo kazuje o praktičnim i političkim ograničenjima načina na koji se rešavaju dužničke krize. Evropska strategija rešavanja bankarske krize putem urednih zakonskih postupaka na kraju će morati da bude zamenjena već postojećim sirovijim oblikom rešavanja duga ‒ staromodnim štampanjem novca od strane centralne banke.

Priča se odnosi na prošlonedeljno samoubistvo jednog italijanskog penzionera kad je shvatio da je i on bio uključen >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u postupak spasavanja banke unutrašnjim resursima.

On je kupio potvrde za državne obveznice od svoje banke, koje je, poput mnogih finansijski neiskusnih štediša, pobrkao s depozitom.

Mnoge obične štediše kupovale su te potvrde, naročito u Italiji. Međutim, te potvrde po zakonu predstavljaju mlađi dug koji spada u najosetljiviju vrstu imovine. Po novom evropskom zakonu kad banka ode u stečaj, dug namiruju prvo deoničari, onda mlađi imaoci obveznica, i tek na kraju na scenu stupaju državni i evropski fondovi za sanaciju banaka.

Banka tog penzionera bila je jedna od četiri male regionalne banke koje su nedavno rešavane. Na gubitku nisu bili samo deoničari i mlađi imaoci obveznica. Veliki trošak je progutao i sav budući četvorogodišnji doprinos u fond Nacionalne banke Italije za rešavanje banaka. Pošto to nisu jedine ugrožene italijanske banke, taj slučaj je pokrenuo određena neprijatna pitanja o celom postupku rešavanja stanja u nezdravim finansijskim institucijama. Evropska unija danas ima zakon koji propisuje spasavanje banaka ‒ tzv. direktivu za oporavak banaka i njihovo rešavanje. Ali taj sistem niko ne finansira. A najviše mu nedostaje fiskalna zaleđina.

Sve to otvara važna pitanja o makroekonomskoj politici u evrozoni, naročito za Evropsku centralnu banku. U savršenom svetu ‒ u svetu profesora finansija ‒ svaka dužnička kriza u privatnom sektoru otklanja se postupkom rešavanja banaka. To bi uključivalo i bankrot, postupak rešavanja banke ili stvaranje loših banaka, gde vlada preuzima loša sredstva od institucija koje posrću.

Mi Evropljani poslovično smo loši u rešavanju banaka jer nam na tom putu obično stoje posebni interesi. Živimo u okruženju u kojem se donose samo privremena rešenja. Produžavamo rokove otplate kredita koji se ne vraćaju (NPL) i pravimo se da je s njima i dalje sve u redu. Statistika u Italiji pokazuje da je obim takvih dugova dvesta milijardi evra. Možete da verujete u to. Kad penzioneri počnu da izvršavaju samoubistva, politička podrška takvom procesu stiže do zida.

To se danas događa u Italiji. Ta država nema fiskalnih mogućnosti za spasavanje velikih banaka. Vlada je iskoristila sav manevarski prostor koji dozvoljavaju evropski propisi. Tako da, kad je reč o rešavanju duga u privatnom sektoru, Italija ‒ i druge vrlo zadužene države ‒ potrošile su sve zakonske mogućnosti. Rešavanje duga u javnom ili privatnom sektoru putem štampanja novca zove se monetizacija duga (zaduživanje države kod centralne banke) i evropski zakon je izričito zabranjuje.

Centralna banka sme da kupi instrumente duga, ali samo u svrhu sprovođenja monetarne politike, a ne kako bi ikog oslobodila tereta. To otvara veliko sivo područje delovanja.

Zvanična svrha programa Evropske centralne banke za kupovinu sredstava iz privatnog i državnog sektora ‒ količinsko olakšanje (QE) ‒ jeste da se postigne viši nivo inflacije. Ako to potraje duže ‒ a ja verujem da hoće ‒ rezultat će biti instrument za rešavanje zamene za dug.

Nemački politički establišment danas za monetizaciju duga otvoreno optužuje Evropsku centralnu banku. Mnogi članovi Upravnog saveta neće vam priznati da je monetizacija duga razlog za kvantitativno olakšanje. Koji god da je njihov skriven motiv, posledice su drugačije nego što su planirali.

Dakle, to jeste način na koji se kriza na kraju može rešiti: ne putem rešavanja duga niti fiskalnom sanacijom, već staromodnim štampanjem novca koje je prerušeno u neku zakonski zdravu formu. Evropa će na kraju monetizovati dug, ali ne zato što je to suštinski najbolji način da se on reši, već zato što im propisi i politička ograničenja ne nude drugi izbor. I očekujte da će to potrajati.

Prevela Jelena Milojković

Copyright The Financial Times Limited 2015

(c) 2015 The Financial Times Limited

Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...