Izvor: Kurir, 31.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FATALNA RAVNICA
Po stopi samoubistava Subotica je u svetskom vrhu i decenijama se „takmiči“ sa susednim Segedinom
SUBOTICA - Srbija sa 19 samoubica na 100.000 stanovnika zauzima neslavno 12. mesto u Evropi. Prema statistici, na teritoriji Srbije u proseku se dnevno ubije četvoro ljudi. Po broju suicida kod nas prednjači Beograd, a odmah iza njega sledi Subotica.
Subotica je, međutim, u odnosu na broj stanovnika daleko ispred Beograda jer se stopa izračunava po broju samoubistava >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na 100.000 stanovnika u toku jedne kalendarske godine. Po toj metodologiji, Subotica je u svetskom vrhu i decenijama se „takmiči“ sa Segedinom. Ova dva susedna grada imaju prosečnu stopu samoubistava između 50 i 60. Naša Kanjiža ih prati sa stopom nešto manjom od 50, a najniža stopa samoubistava je u Somboru - između šest i osam.
Šta se to tako fatalno krije na prostoru srpsko-mađarske granice? Brojke ne lažu, a otkrivaju i pozadinu. Po njima, samoubica je najviše na onim prostorima koji su svojevremeno bili pod Austrougarskom! To je otkrio čuveni austrijski neuropsihijatar Ervin Rigel. On tumači da je „u pitanju tradicija“, a tome u prilog ide i činjenica da je stopa samoubistava u Austriji samo nešto niža nego u Mađarskoj.
- U vreme Austrougarske monarhije samoubistvo je bilo povezano s pitanjem časti i dostojanstva. Češće su se ubijali ljudi iz viših klasa, naročito oficiri. Mislim da bi to moglo da bude jedno od objašnjenja za brojna samoubistva u krajevima bivše Austrougarske. To se u nauci zove psihološko imitiranje - kaže Rigel.
Bez obzira na to u kom delu sveta živeli, najveća stopa suicida registruje se kod Mađara, i to 58 na 100.000 stanovnika. Po tome su prvi u svetu. Mađari prihvataju nepopularnu statistiku kao neminovnost i praveći viceve na račun te ozbiljne društvene pojave kažu da je ona zapravo „mađarska bolest“.
- Nesrazmerno veliki broj samoubistava je vekovna pojava na teritoriji severne Bačke. Iz podataka koji su nam na raspolaganju proizlazi da je među samoubicama u Subotici skoro 60 odsto Mađara. Ovo je veoma interesantno kad se pokušaji samoubistva posmatraju u svetlu strukture stanovništva - objašnjava dr Zoltan Šagi, neuropsihijatar subotičke bolnice.
- Promene u društvu, deformisan sistem vrednosti, sklonost depresiji - sve su to faktori koji utiču na učestalost. Naravno, ne pati svaki samoubica od depresije. Ima tu i genetske sklonosti, odnosno „urođenih mana“, koje, usled uticaja spoljne sredine, još više dolaze do izražaja - kaže Šagi.
U nekim naučnim krugovima veruje se da je uticaj ravnice na samoubistva bitan. Ravnica i stepa deluju depresivno i ubijaju želju za životom. Nasuprot tome, ljudi koji žive u brdima i vekovima se bore za opstanak nisu depresivni i ređe dižu ruku na sebe.
Samoubice se dele na one koje jednom pokušaju da dignu ruku na sebe i nikada više to ne učine, i na one koje pokušavaju dok ne uspeju. Od deset njih koji su pokušali da se ubiju devet - ako ostane u životu - to više nikada ne čini. Prevedeno sa jezika brojeva, to znači da su stanja u kojima neko poželi da se ubije i jednom prekrati muke zasvagda - prolazna.[ antrfile ]
ŽENE SE MANJE UBIJAJU
Muškarci četiri puta češće oduzimaju sebi život od žena, a žene čak tri puta češće u odnosu na suprotni pol pokušavaju da se ubiju. Najveći broj samoubica ostavlja oproštajna pisma, da bi, kako se to stručno kaže, rasteretili okolinu krivice. Najviše samoubistava dogodi se u toku zime, u proleće, ujutru ili uveče, kada je kišno ili maglovito vreme, na početku nedelje i uvek u osami. Najčešće sebi prekraćuju život vešanjem, ređe vatrenim oružjem, trovanjem, skokom s visoke zgrade ili mosta, utapanjem, nožem, ali ima i slučajeva bacanja pod voz.
U SMRT ZBOG LJUBAVI
U vreme kad je Gete napisao „Jade mladog Vertera“ bilo je veoma popularno odavati se strasnoj ljubavnoj patnji, što je tada dovelo do velikog broja samoubistava zbog neuzvraćene ljubavi. Danas se ljudi najređe ubijaju zbog neuzvraćene ili nesrećne ljubavi (1,3 odsto), a u 43,7 odsto slučajeva uzrok je nepoznat! Na drugom mestu je bolest sa 18,4 odsto, dok je na trećem duševno rastrojstvo - 17,4.
