Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Jan.2016, 06:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski poslanici i o vojvođanskim amandmanima

Urednik portala Evropski zapadni Balkan (European Western Balkans) Nemanja Todorović Štiplija ocenio je danas da su amandmane na nacrt Rezolucije o Izveštaju o napretku za 2015. godinu, a koji su u vezi sa Vojvodinom, podneli poslanici grupa koje nemaju dovoljnu snagu u Evropskom parlamentu (EP). U Evropskom parlamentu u Strazburu juče je usaglašen tekst nove rezolucije o Srbiji, koji će se naći na glasanju Odbora za spoljne poslove EP (AFET) 28. januara.

Štiplija je za >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << RTV objasnio da se u inicijalnom tekstu Rezolucije, koja će se naći pred poslanicima EP na plenarnoj sednici u Strazburu početkom februara, Vojvodina pominje u kontekstu njenih kulturoloških različitosti, koje takođe doprinose identitetu Srbije. Izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister je u svom nacrtu Rezolucije upozorio i da autonomiju Vojvodine ne bi trebalo umanjivati, kao i da bi Zakon o finansiranju Vojvodine trebalo usvojiti bez daljeg odlaganja, kao što to predviđa Ustav Srbije.

Deo amandmana, koje su podneli poslanici u EP, zahteva dopunu tog člana. Nemanja Todorović Štiplija je objasnio da su to uglavnom poslanici krajnjih desničara i nezavisni poslanici, koji su bliski tim grupama – Žan Luk Šafauser i Emerik Šoprad.

"Zanimljivo je da recimo italijanski evropskeptični poslanik Fabio Masimo Kastaldo želi da se ovaj član dopuni izjavom o zahvalnosti građanima Vojvodine na pomoći izbleglicama tokom migracija, kao i o pomoći EU koja je potrebna u tom smislu", kazao je Štiplija.

Prema njegovim rečima, ostali amandmani se većinom odnose na manjinske odnose i podneti su zbirno od grupa poslanika EPP-ja, ALDE-a, Zelenih, koji okupljaju najviše predstavnika manjinskih stranaka u EU, i grupe mađarskih poslanika iz EPP-ja, odnosno pojedinačno od strane bugarskih, mađarskih i hrvatskih poslanika iz različitih grupa. Deo njih, dodao je, jeste u vezi sa nekim odnosima u Vojvodini, ali pokrajinu ne pominje kao takvu.

"Mene je iznenadila činjenica da se rumunski poslanik EPP-ja Marijan-Žan Marinesku po prvi put uzdržao od podnošenja amandmana na Rezoluciju o Srbiji. On je u nekoliko navrata reagovao na položaj vlaške zajednice i nemogućnost verske službe na rumunskom jeziku, odnosno na vlaškom govoru na istoku Srbije. Doduše nekoliko amandmana podnetih od strane drugih poslanika pominje versku službu na jezicima manjina, a jedan i konkretan slučaj sa Vlasima istočne Srbije", kazao je Štiplija.

Urednik portala Evropski zapadni Balkan je objasnio i da najčešće oni poslanici koji poznaju situaciju na terenu podnose i veliki broj amandmana.

"Primera radi, grupa mađarskih poslanika, na čelu sa Andorom Delijem, bivšim pokrajinskim sekretarom, podnela je najveći broj amandmana koji se tiču pitanja položaja manjina. Oni u svom prvom predlogu traže ubacivanje novog člana u Rezoluciju kojim bi se pozdravila posvećenost izradi Akcionog plana za nacionalne manjine", istakao je Štiplija.

On je naveo i da neki pojedinačni slučajevi, koji su navedeni u amandmanima na Rezoluciju, često ne mogu biti njen predmet.

"Primer su recimo gašenje programa na hrvatskom jeziku na radio stanicama Subotica, Sombor i Bač, na koje su reagovali pojedini poslanici. Na ovkve amandmane EP reaguje pitanjem 'A šta je sa drugim radio stanicama i drugim programima na manjinskim jezicima?'. Kompromis može biti da će Srbija samo biti pozvana da obebedi informisanost na jezima manjina, bez pominjanja konkretnih slučajeva", ocenio je Štiplija.

Nije unutrašnje pitnje

Na pitanje koliko je Vojvodina važna tema u procesu integracije Srbije i šta je to na čemu će EU insistirati, urednik portala Evropski zapadni Balkan je kazao da ne misli da je za EU Vojvodina tema od posebne važnosti.

"Evropska unija po tom pitanju ne ulazi u unutrašnje odnose u Srbiji. Više to posmatram na način da je u određenim pitanjima Vojvodina dobar model ne samo za čitavu Srbiju, već i za region. Prvenstveno tu mislim na poštovanje ljudskih i manjinskih prava, toleranciju, suživot. Kao takav model često se pominje od strane evropskih zvaničnika. Sa druge strane, ono što EU kroz neke savetodavne dokumente ističe, a takva je i Rezolucija EP, je samo poštovanje Ustava i zakona koje smo sami doneli ili još uvek nismo. Tu prvenstveno mislim na deo Ustava koji se tiče budžeta i Zakona o finasiranju APV", kazao je on.

Štiplija je, kao mnogo veći problem, istakao sve veću centralizaciju Srbije. On je ocenio da je Srbija jedina zemlja koja nije na dobar način izvršila regionalizaciju i koja je na kraju napustila taj princip.

"Sve se svelo na sitne ustupke lokalnim i manjinskim strankama, koje mogu da imaju dugoročne posledice", ocenio je on.

Komentarišući kritike da srednji nivo vlasti nije dovoljno uključen u pregovore Srbije sa EU, Štiplija je poručio da sama Pokrajinska vlada mora da se nametne i da, kroz razne radne grupe, bude što više uključena u pregovarački proces za poglavlja koja sadrže teme iz nadležnosti pokrajine.

"Poglavlja koje će tangirati niže grane vlasti, recimo poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, ili 27 – Zaštita životne sredine, nisu u dovoljnoj meri uključile lokalne samouprave u svoj rad, ali je recimo Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine na čelu sa pokrajinskim sekretarom uključen u radnu grupu za poglavlje 27, koje, kao što je poznato, može za Srbiju biti jedno od najzahtevnijih", dodao je Štiplija.

Na nacrt Rezolucije o Izveštaju o napretku za 2015. godinu podneto je ukupno 190 amandmana. Štiplija je ocenio i da sam predlog rezolucije Dejvida Mekalistera, kao i 190 podnetih amandmana, pokazuju da se većina stvari koja se našla u prošlogodišnjoj Rezoluciji o Izveštaju o napretku samo ponavlja.

"Ne znam da li to znači da sem otvaranja poglavlja i pomaka u tom smislu, nije bilo pomaka u ostalim pitanjima koja se tiču recimo medijskih sloboda, političkih sloboda, odnosa sa nezavisnim institucijama, usaglašenosti spoljne politike sa politikom EU i tako dalje", kazao je Nemanja Todorović Štiplija.

Prema njegovoj oceni, neki amandmani su očekivani i pojavljuju se svake godine. Većina njih je, prema njegovim rečima, u kontekstu tranzicione pravde, kao što su na primer otvaranje arhiva, RECOM, potom i pitanja manjinskih prava Roma, ali i ostalih problema sa kojima se susreću nacionalne zajednice.

"Mene je sa jedne strane oduševilo veliko poznavanje materije i informisanost o događajima u Srbiji od strane nekolicine poslanika EP, prvenstveno Tanje Fajon (SI, S&D), a onda i Edvarda Kukana (SK, EPP), Andeja Plenkovića (HR, EPP) i svakako Andora Delija (HU, EPP). Vrlo je i brza reakcija na određene teme koje iziskuju reakciju evropskih institucija, kao što su recimo dešavanja oko napada na članicu Saveta za borbu protiv korupcije, kao i na izveštaj Saveta, koji su se u nekim elementima našli kao amandmani na Mekalisterov tekst koji je podnet pre tih događaja", kazao je Štiplija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...