Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Jun.2015, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epidemija kockanja među učenicima
Najmlađi patološki kockar u Novom Sadu ima 12 godina, a počeo je kada je imao manje od 10 godina da igra rulet, uz brata ili tatu. Ovo je podatak istraživanja Centra za prevenciju i odvikavanje od patološkog kockanja „Život nije igra“, a u istraživanju je učestvovalo 790 učenika iz tri osnovne i tri srednje škole na teritoriji Novog Sada.
Od 790 učenika osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta 6 odsto ispitanika imaju karakteristike patološkog kockara, a 20 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su problematični kockari.
Najveći broj učenika koji problematično i patološki kockaju počeli su sa klađenjem kada su imali između 10 i 14 godina.
Prema rezultatima istraživanja Centra „Život nije igra“ svaki treći učenik troši novac od užine na igre na sreću, a kako bi nastavili sa kockanjem preko 30 odsto učenika je učinilo krivično delo prevare i krađe.
"Sve veći broj dece počinje rano sa igrama na sreću, između 10 i 14 godine života pod uticajem vršnjaka i roditelja. Rizična populacija je muška i što se tiče problematičnog i patološkog kockanja, igraonice, kladionice i kazina su postala mesta gde mladi provode sve više slobodnog vremena kad im je dosadno, ali i uz mogućnost brze i lake zarade", kaže Jasmina Leković, psihološkinja Centra „Život nije igra“.
Iako kladionice i kockarnice, po zakonu, treba da budu udaljene od škola najmanje 200 metara, to se često ne poštuje. Zbog toga i ne čudi podatak da na velikom odmoru više od jedne petine učenika odlazi u kockarnice ili kladionice.
"Određen broj mladih, negde njih trećina, koristi posrednike da bi im uplatili tiket, nekog starijeg druga ili drugaricu, tamo gde ne mogu da uđu u kladionice, jer neke kladionice i kazina poštuju zakon da mlađi od 18 godina ne mogu da uđu, a neke ne poštuju zakon", objašnjava Jasmina Leković.
Dodaje da oni teško postanu svesni svog problema, čak i kada troše pare koje nisu njihove i kada kradu novac i zlato iz kuće ni onda nisu svesni svog problema.
"Ali to su prvi znaci koji roditeljima mogu da ukažu da ima dete ima problem sa kockom", rekla je.
Kockari se na lečenje gotovo nikada ne prijavljuju sami, to čine njihove očajne majke, supruge, sestre.
To je bolest zavisnosti koja se najteže uočava, a neretko prođu i godine dok se prepozna problem patološkog kockanja.
Kod dece školskog uzrasta taj problem se ispoljava kroz nervozu, razdražljivost, slab uspeh u školi, izostanke iz škole, ili, pak, krađe, uzimanje zlata i novca iz kuće.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
