Izvor: Blic, 13.Maj.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Egzit“ puni i skrivene hostele
Za razliku od drugih evropskih gradova koji su turistima postali interesantniji zbog nekog od festivala, u kojima je otvaranje hostela jedna od isplativijih delatnosti, u Novom Sadu, a mnogo bolje nije ni u Beogradu, broj hostela je daleko ispod proseka. Budimpešta, na primer, ima stotinu ovakvih objekata, Beograd ima pet puta manje, a Novi Sad manje od 10. Pritom, svega dva hostela su u Novom Sadu registrovana kao takva, a u ponudi se nudi još četiri, pet.
Gde se nalaze hosteli
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- „Downtown" Njegoševa 2
- „Green Bell" Ilariona Ruvarca 26
- „Lazin hostel" Laze Telečkog 10
-"Brankovo kolo" Visarionova 3
- „Bela lađa" Kisačka 21
I ovo malo hostela, kako kažu njihovi vlasnici ili upravnici, počeli su da rade tek od prvog „Egzita". A i kad je profit u pitanju, vlasnici trljaju ruke uglavnom u vreme ove manifestacije i tokom leta. U ostalom periodu godine, bez obzira na cenu, većina hostela je poluprazna.
Ponuda je uglavnom svuda jednaka, od dvokrevetnih do velikih desetokrevetnih zajedničkih soba, upotreba kuhinje ili jela iz njihovog restorana, parking i Internet. Cene su vrlo ujednačene, od 800 do 1.200 dinara po osobi ili 12 evra, a ono što ih razlikuje je broj kupatila i tradicija. Iako u Novom Sadu postoji nekoliko ovakvih objekata, u turističko-informativnom centru registrovani su samo „Brankovo kolo" i „Downtown".
- Dosta smo putovali po Evropi i koristili hostelski smeštaj, pa je ideja o pravljenju hostela po uzoru na one u kojima smo boravili, bila logična. Trenutno od ovog posla sada samo preživljavamo, a biće bolje tek kada počnu da lete low-cost kompanije. Kapaciteti su nam popunjeni od maja do septembra, a najčešći gosti su nam studenti iz Evrope koji su navikli na ovakav vid smeštaja - priča menadžer „Downtown-a", Miroslav Budinski jednog od dva zvanično registrovana hostela u Novom Sadu. Cena prenoćišta u „Downtown-u" je, kao i u ostalim hostelima, a kapaciteti ovog hostela, koji je izbor Nemaca, Poljaka, Japanaca, Švajcaraca, Australijanaca i „Egzitovaca", su dve velike zajedničke sobe sa 10 kreveta, privatna dvokrevetna soba i privatna trokrevetna soba, a imaju dva kupatila i zajedničku kuhinju.
Drugi registrovani novosadski hostel, a zvanično najveći je zapravo srednjoškolski učenički dom „Brankovo kolo" koji raspolaže sa 430 kreveta. Naravno, sobe izdaju samo u vreme raspusta, a nude i obroke.
- Od kako „Egzit" privlači veliki broj turista, mi smo se preorijentisali tako da, kada to naša osnovna delatnost dopusti, radimo kao hostel. Imamo sobe sa dva, tri i četiri kreveta i etažna kupatila, a gostima nudimo i sva tri obroka. Noćenje staje oko 12 evra i već sada su bukirani svi kapaciteti za vreme „Egzita". Posle festivala očekujemo i dosta gostiju za Evropsko prvenstvo u boksu koje se održava u našem gradu. Jedini problem je to što u toj letnjoj pauzi svi naši ljudi treba da iskoriste svoje godišnje odmore i treba da se renoviraju neki delovi - priča Predrag Gajić iz sektora smeštaja „Brankovog kola".
Hostel „Green bell" raspolaže potpuno opremljenim jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama sa kupatilom, a u najpopularnijoj novosadskoj ulici Laze Telečkog nalazi se „Lazin hostel" koji raspolaže sa deset soba, dve kuhinje, dva dnevna boravka i tri kupatila.
Jedna od najpoznatijih novosadskih kafana, „Bela lađa" ima i najdužu hostelsku tradiciju u Novom Sadu. Raspolažu sa dva objekta u centru grada, a najpoznatiji su po domaćoj kuhinji, dobrim vinima i tamburaškim noćima. Noćenje u ovom hostelu staje 12 evra po osobi, a, kako pričaju, gosti im se redovno vraćaju baš zbog autentičnog domaćinskog ugođaja.
- Naši gosti su uglavnom Nemci, Poljaci, Austrijanci, a trenutno kod nas boravi sedam Francuza i nekoliko Italijana. Kapaciteti su nam uvek popunjeni, a često nam se gosti i vraćaju baš zbog odlične lokacije, duge tradicije i gostoprimstva. Pored hostela u Kisačkoj ulici, otvorili smo i jedan u samom centru grada u Ulici zlatne grede gde svaka soba ima zasebno kupatilo - priča Dragan Rajković koji sa sestrom Sofijom i roditeljima drži „Belu lađu" .
