Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Maj.2015, 18:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Društveni narativ da bude dominantno crven"
Današnja odluka Višeg suda u Beogradu, da se rehabilituje komandant Kraljevske vojske u otadžbini general Dragoljub Draža Mihailović, samo pokazuje da se prošlost stalno prepravlja i to je uredu, ali to ljude zbunjuje, jer stalno moraju da reinterpretiraju svoj lični život. Sa druge strane, društva bi trebala da imaju master narativ, da se opredele za jednu viziju prošlosti, ali to je teško uraditi dok ne prođe mnogo vremena, izjavio je danas istoričar Predrag Marković za Radio-televiziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Vojvodine.
Marković je, gostujući u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine, rekao da kao društvo ne bi trebali da idemo dalje od rehabilitacije Draže Mihailovića, da treba da tražimo minimalni konsenzus oko istorije, ali da je današnja odluka suda krajnja granica i da ne dolazi u obzir rehabilitacija predsednika Vlade Srbije u vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu generala Milana Nedića.
"Niko nije rehabilitovao svoje kvislinge, bez obzira na navodne plemenite namere. Maršal Filip Peten, heroj iz Prvog svetskog rata, sigurno za sebe nije mislio da je izdajnik Francuske, pa opet, ne pada im napamet da ga rehabilituju", navodi Marković
On dodaje da pojedine činjenice treba inkorporirati u zajednički antifašistički narativ, u kojem će, ipak, predominanta boja biti crvena.
"Neće biti samo crvena, kao nekada, ali ipak su partizanske jedinice narasle na 800.000 ljudi na kraju Drugog svetskog rata 1945. godine", objašnjava on.
Komentarišući tezu Markovića, da je istorija čudna nauka u kojoj se prožima nekoliko suprotstavljenih narativa, poput porodičnog, medijskog, književnog, naučnog, udžbeničkog i mnogo različitih priča o istoriji, bosanskohercegovački novinar i književnik Muharem Bazdulj smatra da, iako je ova teza tačna i da je "nacija svakodnevni referendum", društvo ipak jedan narativ treba da izabere.
"Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala i u vojsci Draže Mihajlovića je bio artiljerac Radivoj Jovanović Bradonja. On nije bio komunista, ali odlazi u partizane i 1944. godine dočekuje Crvenu armiju i zajedno sa njom učestvuje u oslobađanju Beograda i Zagreba. Ako mene pitate, iz perspektive Srbije mi se čini da je izbor jasan", ističe Bazdulj.
Sa druge strane, smatra Marković, mi se krećemo ka društvu u kojem će se uskoro zaboraviti bilo kakva istorija, u kojem će većina ljudi imati neku vrstu amnezije, društvu bez narativa.
"Današnja deca ne prave razliku između Džeka Speroua i Draže Mihajlovića", objašnjava on i dodaje da ne zna da li je to dobro, jer nikada do sada nismo imali potpunu ravnodušnost prema nečemu što nije današnjica.
Govoreći o samo činu rehabilitacije generala Draže, Marković ističe da je on samo simbolički važan, ali da je na nivou nauke, udžbenika ili socijalnih prava izjednačavanje partizanskog i četničkog pokreta urađeno zakonom još 2004. godine, a u istoriografiji čak u doba SFRJ.
"Dragoljub Mihailović nije bio vođa jedinstvenog pokreta. Komunisti su bili kompaktni, a četnici su toliko raznoliki, da su na nekoliko kilometara vodili sasvim suprotnu politiku. Draža lično nije bio kolaboracionista i nema dokaza da je učestvovao u ratnim zločinima, ali mnogi njegovi komandanti jesu sarađivali sa okupatorom i mnogi su činili ratne zločine", navodi on.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
