Izvor: Blic, 04.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Droga i na salašima
BAČKA PALANKA - Zvanični izvori kažu da se u Palanci najviše rastura heroin, da najstariji narkoman ima 35, a najmlađi 14 godina. Na takvu situaciju, kada je broj narkomana u porastu (zvaničan broj se još ne saopštava), Dom zdravlja je odgovorio otvaranjem savetovališta za narkomane i očekuje da mu se drugi činioci pridruže u preventivnoj borbi.
Medicinari tvrde da je droga duboko i široko ušla u društvo. Dr Marijana Mitrović iz odeljenja za bolesti zavisnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << somborske bolnice rekla je da je „droga stigla do salaša" i da je opis već kliše: proba, zavisnost, nasilje u porodici, socijalna i ekonomska degradacija porodice.
Sagovornik „Blica" B.M. sa salaša blizu Odžaka, čija se ćerka miljenica povremeno leči od zavisnosti, rekao je da živi u paklu, i dodao: „A kako je njoj, ja ne mogu znati".
- Posle svakog njenog povratka iz bolnice, ja se radujem jer mi se učini da je drogi i alkoholu došao kraj, ali na moju nesreću to kratko traje i onda sve iz početka, i tako godinama - jadikuje ovaj čovek i otvoreno kaže da bi, da nije bruke i unuka, sebi oduzeo život. Porodica je potpuno izgubila svoj mir i identitet i sve se okreće oko obolele ćerke koja je razorila i svoju porodicu i brak. Njen otac kaže da je inače bila odličan đak, talentovana, da piše pesme i romane, ali dodaje da je „sve to sada džaba".
U Domu zdravlja u Bačkoj Palanci od pre dve godine postoji savetovalište za narkomane. Dr Mila Višekruna, direktorka Doma zdravlja, kaže da nisu slučajno posvetili veliku pažnju bolestima zavisnosti jer je to „veliki problem ne samo ovoga grada nego i čitavog društva".
Neki Bačkopalančani odavno plaćaju danak geografskom položaju svoga grada. Sredinom osamdesetih, tvrdi naš sagovornik, ovde je isprobana droga, a kasnije, za vreme rata i utvrđivanjem nove državne granice uz Palanku, to je postala masovna pojava.
- Ovaj grad je tranzitno mesto na putu narkotika na Zapad, ali tu ostane i za domaće tržište, i to ne male količine - rekao je za „Blic" vlasnik poznatog kafića u gradu, koji dosta zna, ali ne želi da javno priča, kao što se ovde ta tema najčešće otvara samo nezvanično.
Dr Srđana Krstonošić, koja rukovodi savetovalištem za prevenciju narkomanije palanačkog doma zdravlja, i zvanično je potvrdila alarmantno stanje u pogledu bolesti zavisnosti, ali nije želela da govori o brojkama. Ona ukazuje na prevenciju kao prioritet, u kojoj su porodica, škola i zdravstveni radnici i „niko ne sme da zataji ako hoćemo zdravu zajednicu".
- Za nas, lekare, važno je da je svest zajednice, porodice i pojedinca veća nego pre koju godinu i da se više ne gleda šta će reći poznanici i komšije, nego se traži pomoć - kaže dr Srđana Krstonošić, lekar na specijalizaciji iz psihijatrije, koja na pitanje iz kojih društvenih slojeva se regrutuju narkomani kaže: „Najviše iz bogatih, često iz srednjih, a retko iz siromašnih". Ona kaže da ostvaruje zadatak koji je sama sebi postavila u lečenju narkomana - uspeva joj da 63,7 odsto zavisnika na lečenju apstinira duže od dve godine, što može da ulije nadu i smatra se velikim uspehom za nju kao stručnjaka, za društvo i porodicu.
