Izvor: Blic, 18.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drakulić i Hamović hoće ugalj iz Dunava
KOVIN, SMEDEREVO - Avgusta ove godine Rudnik Kovin će obeležiti 16 godina postojanja i 12 godina od početka vađenja uglja sa prostora kovinske opštine sa dna Dunava, ali u novim okolnostima - sa novim vlasnikom. Naime, danas ovaj rudnik jedinstven u svetu po podvodnom kopu (!) izlazi na aukcijsku prodaju i izvesno je da će biti i prodat. Zainteresovani su brojni biznismeni, a pominju se Zoran Drakulić, Vuk Hamović, nekoliko firmi iz inostranstva, posebno Austrije. Aukcijsku dokumentaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su kupili mnogi.
Ukupan kapital rudnika procenjen na 20 miliona evra, a početna cena na današnjoj aukciji iznosi 1,4 miliona evra. Sve kazuje na to da će današnje nadmetanje biti žestoko i da bi rudnik Kovin mogao da dobije postigne dobru cenu. Što se tiče lične karte ovog kolektiva, on postoji od 1991. godine i u početku je važio za jedan od prioriteta vojvođanskog energetskog potencijala, u kome je radilo stotinu radnika. Po mnogo čemu je specifičan, a jedinstven je u svetu zato što se ovaj rudnik orijentisao na podvodno rudarenje, jedinstvenu varijantu, do sada ne primenjenu u svetu. Samo za nabavku bagera i prateće opreme za podvodno rudarenje pre petnaestak godina uloženo je preko 45 miliona DM. Godišnje se podvodnom varijantom izvadi i tržištu isporuči na milione tona kvalitetnog lignita, a tu je i program za separaciju šljunka. Rudnik Kovin je donedavno poslovao u okviru EPS-a, a onda uspešno kao samostalno preduzeće.
Za poslednje posete ovom rudniku, koji je i svetska atrakcija naši reporteri su zabeležili kako se u tu kopa ugalj.
Oni ugalj ne vade iz zemlje, ne udišu otrovne gasove iz okna, ne strahuju od eksplozije metana, nisu crni kao gar kad završe smenu, a ipak su rudari. Rade u Dubovačkoj adi na potezu kovinskog basena u jedinom rudniku za podvodnu eksploataciju uglja na svetu. Sa dubine od 30 metara vade jedan od najkvalitetnijih lignita, a u pauzama između smena mogu da čak i da se okupaju ili pecaju.
U utrobi više stotina tona teškog vodenog kopača koji svakodnevno izvuče po 2.000 tona uglja, vibracije korita nadjačava Pavoroti.
- Muzika me opušta dok kontrolišem napajanje agregata, posebno opera. Najteže je raditi po velikim vrućinama jer je u utrobi bagera temperatura plus beskonačno. Ali nikada se ne bih menjao sa kolegama iz jame, koja može da se obruši i zakopa živog čoveka. Najgore što nama može da se desi je da upadnemo u hladnu vodu - kaže Milivoje Ignjatović, električar na bageru, koji nigde u svetu nema svoju repliku, a nabavljen je po ceni od neverovatnih 43 miliona maraka.
Kolege iz Holandije i Nemačke preko noći su zbog sankcija napustile zemlju, a domaći pioniri podvodnog rudarstva morali su sami dokažu teoriju o eksploataciji uglja ispod vode.
- Trebalo nam je četiri godine da ovladamo tehnologijom jedinstvenom u svetu, i to u vreme sankcija. Štedeli smo sve osim toalet papira, kako bi dokazali isplativost projekta. Samo start bagera košta 1,2 miliona dinara, a dnevno se izgori 26 megavata struje koliko potroši ceo Kovin. Zato punom snagom radimo u vreme jeftine struje - kaže Miodrag Pribićević, glavni inženjer proizvodnje rudnika Kovin.
Hiljadu godina kopanja
Do sada su podvodni rudari izvadili oko 2,6 miliona tona uglja, a samo u polju A kovinskog basena ima još oko pet miliona tona za čiju eksploataciju je potrebno 17 godina. Na čitavom kopu leži 220 miliona tona uglja, što je dovoljno za hiljadugodišnju eksploataciju. Rudarske smene traju po 12 sati. Rudari pet dana rade, a pet odmaraju.
