Izvor: Blic, 09.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doterane dame lake ruke
Novosađani koji često koriste gradski prevoz, ili su redovni posetioci nekih od gradskih pijaca, skoro svakodnevno su na meti desetak grupa džeparoša koji ordiniraju po gradu. Veliki deo njih se ni po čemu ne razlikuje od ostalih putnika, osim po lakoći ruke, kojom (uglavnom neosetno) izvlače novčanike i telefone iz tašni i džepova nepažljivih građana.
Džeparoši „rade" sami, u paru ili u grupi od troje, po razrađenom sistemu. Među njima ima maloletnika, ali i staraca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 60 godina, kao i doteranih gospođa koje, pod kompletnom šminkom, u besnoj bundi i sa skupim nakitom - džepare Novosađane. Pri tom, najpogodnija mesta za „posao" su gradski autobusi, pijace, ali i šalter-sale u SUP-u, „Elektrovojvodini", pošti i na bilo kom drugom mestu gde su veliki redovi.
- Dovoljan je trenutak nepažnje, pad koncentracije i malo gužve. Najčešće se krade na izlasku ili ulasku u gradske autobuse, dok se putnici guraju, prisiljeni da stoje u gužvi. U slučaju da nema gužve, džeparoši je sami naprave. Jedan od njih namerno stane na sam početak autobusa i kao slučajno blokira ulaz, dok drugi saučesnik s leđa rovari po tuđim tašnama. Najčešće mete su im penzioneri i žene, mada tu pravila ne postoje - kaže Radoje Grujičić, šef grupe za džepne krađe pri novosadskoj policiji.
Rad njegovog odeljenja na suzbijanju i hvatanju džeparoša je svakodnevan i do te mere uporan da se operativci i džeparoši već uveliko prepoznaju.
- Većina njih već zna kako izgledamo, tako da se neretko maskiramo i trudimo da izgledamo kao obični korisnici gradskog prevoza ili pijačni kupci. Istina, pored nama poznatih džeparoša, koji se periodično pojavljuju između odsluženja kazni ili „primirivanja" u nekom drugom gradu, često hvatamo i prestupnike iz drugih gradova po Srbiji, koji povremeno „rade" u Novom Sadu - kaže Grujičić, napominjući da je Novi Sad jedno vreme bio meka rumunskih džeparoša.
Pre nekoliko nedelja uhapšen je Lozničanin, koji je u Novi Sad dolazio svaki put kada mu se kućni budžet „proredi". Nakon što ga je policija u jednom danu dva puta uhvatila u džeparenju, odustao je od dotad unosnog Novog Sada i, prema saznanjima policije, prešao na beogradski teren.
Policija se susreće i sa „pedantnim i izverziranim" džeparošima, koji nakon krađe „pospreme mesto zločina", odnosno uredno zatvore tašnu iz koje su prethodno ukrali novčanik.
- Većini njih je džeparenje jedini „zanat" koji umeju da rade i u njemu su se dobro izveštili. Znanje i umeće se prenose, razmenjuju se iskustva, a često se i međusobno potpomažu - kaže Grujičić, koji se već petnaest godina bori sa novosadskim džeparošima.
Poslednji primer kolegijalnosti među džeparošima završio se neslavno po Tatjanu S. koja je nedavno uhapšena prilikom pomaganja kolegi. Tatjana je, po molbi svog kolege, imala ulogu skretanja pažnje nepažljivoj putnici, kojoj je džeparoš za to vreme izvukao novčanik iz tašne i dodao ga Tatjani. Srećom po putnicu, sve se to odigravalo pred očima operativca policije, koji ih je uhvatio ubrzo nakon krađe.
U autobusima, džeparoši koriste svaki trenutak nepažnje: od naglog kočenja, preko gužve, do telefoniranja u toku kojeg putniku popusti pažnja. Slično se radi i po pijacama, gde su žrtve uglavnom starije žene i penzioneri. Dan kada se isplaćuju penzije je vrlo plodan po džeparoše, a dešava se da se žrtva tipuje još u banci, prati se i čeka pravi trenutak za akciju, a taj trenutak uglavnom dođe pri ulasku u autobus ili zalaženje u pijačnu gužvu.
- Na pijacama se dešavalo da džeparoši žiletom proseku tašnu i izvuku novčanik. Ponekad bi čak prerezali i kompletne drške, a dok žrtva shvati da na ramenima nosi samo ručke od tašne, oni su već odmakli - kaže Grujičić.
Istina, prema Grujičićevim rečima, „moda" sečenja tašni je prošla i džeparoši se ponovo prvenstveno oslanjaju na svoju laku i nadasve veštu ruku.
Iz zatvora ponovo u „posao"
Suma koju novosadski džeparoši otmu od građana je relativna i zavisi od toga koliko su tog dana žrtve imale novca u novčaniku. Od toga prvenstveno zavisi „radni dan" džeparoša, koji dnevno, u zavisnosti od sreće, pokradu i po pet-šest osoba. Mada je za ovo delo zaprećena kazna do tri godine zatvora, većina njih se, po povratku iz zatvora, vraća džeparenju, jer je očigledno - unosno.
