Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jan.2016, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doprinos RTV istraživanju o Milevi Ajnštajn Marić
Izuzetno mali broj sačuvanih izvornih dokumenata o Milevi Ajnštajn Marić i posebno radova a istovremeno brojna sećanja koja su zabeležili rani biografi, ali i postojanje posrednih ukazivanja na Milevin rad sa njenim suprugom Albertom Ajnštajnom, i danas izazivaju brojne kontroverze u pokušaju da se odgovori na pitanje o njenom doprinosu Ajnštajnovom delu.
Pišući o tome, Drenka Dobrosavljević, dugogodišnja urednica u RTV i autorka odrednice o Milevi Ajnštajn Marić >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u leksikonu "Srbi koji su obeležili 20. vek" objavljenom 2006, ukazuje da Milevi neki autori pripisuju odlučujući doprinos Ajnštajnovim radovima iz 1905. (specijalana teorija relativiteta, foto-elektični efekat i Braunovo kretanje), dok drugi smatraju da je njeno učešće nije stvaralačko.
Kliknite na sliku za uvećanje (+)
"Ono što sam tim tekstom doprinela u odnosu na brojne prethodne, izuzetno dragocene radove drugih israživača koji su o Milevi Ajnštajn publikovani, jeste ukazivanje da se u Ajnštajnovoj arhivi nalazi, kako je zavedeno, njegov osvrt na značaj Plankovog otkrića kvanta energije, napisan Milevinom rukom, što govori o saradničkom radu najmanje do tada. To je važno zbog tog što se Mileva najčešće navodi samo kao supruga Alberta Ajnštajna u vreme njegovih epohalnih otkrića, čiji su dar za matematiku i originalne pristupe u rešavanju matematičkih zadataka i izuzetna temeljnost i sistematičnost ostali u sećanjima savremenika Ajnštajnovih u Cirihu i Milevinih nastavnika u Višoj devojačkoj školi u Novom Sadu", ističe Drenka Dobrosavljević..
O zaključcima njenog rada ''Prepiska Mileve Marić i Alberta Ajnštajna 1897-1902'' koji nalazimo u Zborniku sa Savetvovanja ''Doprinos Mileve Ajnštajn nauci'' koji je održan u Novom Sadu 1994, Dobrosavljević kaže:
''Tu je reč o građi koja je mnoge iznenadila i koja je objavljena u trenutku kada se mislilo da više nema nikakvih do tada nepoznatih pisanih tragova o Milevi Ajnštajn. Iako prepisaka nije potpuna, ona govri o tome da su Mileva i Albert još tokom studija usko sarađivali. Na zajednički rad ukazuju pre svega Albertova pisma pa je bilo promišljanja da to Albert spominje verovatno iz kurtoazije. Međutim, lingvističkom i analizom sadržaja utvrdila sam da Albert Ajnštajn diferencirano koristi prvo lice jednine (ja) kada govori o onome na čemu on sam radi, zatim drugo lice jednine (ti) kada govori isključivo o Milevinom radu, i prvo lice množine (mi) kada govori o zajdničkom radu".
O pitanju koliko je Milevin udeo u zajedničkom radu sa Ajnštajnom bio kreativan, Dobrosavljević kaže da to mogu da razjasne tek posebna istraživanja iz istorije nauke, pre svega matematike i fizike koja bi pokušala da prate razvoj ideja i saznanja.
"Ono što je prvenstveno interesantno naučnicima kada je o ovoj prepisci reč jeste da je ona pomerila saznanja o tome kada je Albert Ajnštajn počeo da promišlja o relativnom kretanju i da je to bilo mnogo ranije nego što se smatralo i to čak počektom 1901, a što je važno zbog toga što se upravo početkom tog veka pitanjima relativnosti bavilo više naučnika. Zanimljivo je da pomenuta prepiska ostavlja naznaku da se ova tema između Alberta i Mileve prvi put spominje u Milevinom pismu 1899. kada se Mileva nalazi u Hajdelbergu i opisuje predavanje nobelovca Flipa Lenarda", kaže Dobrosavljević.
Malo je poznato da je Radio-televizija Vojvodine ostvarila prvi dokumentarni film u svetu (snimljen 1995, emitovan 2001) o Milevi Ajnštajn Marić u kome je naša sagovornica Drenka Dobrosavljević okupila i pred kamere postavila brojne arhivalije u proveravanju činjenica i traganjima za novim, do tada nepoznatim detaljima, a za koji je 2001. Branislava Džunov napisala da on prevazilazi povod i sam postaje verodostojan dokument.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
