Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Mar.2021, 07:02

Dokument - Zločin nema naslov (RTV1 - 17.30)

Niko mi nije stradao u Jasenovcu. Ali, u šestom razredu osnovne škole išli smo na ekskurziju u Jasenovac. Tamo smo gledali autentičan arhivski film koji je prikazao svu strahotu tog logora i nije bilo jednostavno posle izbaciti taj užas iz sebe. Film „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića i scenariste Nataše Drakulić, u našem već duboko podeljenom društvu, izazvao je oprečne reakcije.

Uz one koji su uz „Daru“ plakali i videli opomenu da se ratne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << strahote ne ponavljaju, da je to film protiv ustaštva, bilo je i mnogih koji su u filmu pročitali poziv na mržnju prema Hrvatima. Deo javnosti u svojim osvrtima na to ostvarenje bavio se i slabostima dela Predraga Gage Antonijevića, te političkim, odnosno propagadnim motivima za taj naslov. Oni koji pažljivije prate jugoslovenski film znaju da je bilo oko 20 ostvarenja na temu koncentracionih logora i nacističkih zatvora. Jesmo li spremni na pitanja umetničkog svedočenja o logorima punim civilnih žrtava u ime nacije i vere? Imamo li problem sa kulturom sećanja?

Jedan od najčitanijih filmskih magazina „Varajeti“ objavio je tendencioznu kritiku Džeja Vajzberga naslovljenu: „Film o Holokaustu sa upitnim namerama“, za film „Dara iz Jasenovca“ koji ocenjuje kao nacionalnu propagandu, antihrvatski i antikatolički ostrašćen da bi produbio razdor između dva naroda. „Los Anđeles tajms“ takođe je dao negativnu ocenu; čak su išli toliko daleko da su napisali da je Jasenovac izmišljen događaj. Iz sveta su, doduše, dolazili i dobri prikazi od manje uticajnih filmskih časopisa i portala. Pitanje je da li je Oskar zaista merilo vrednosti nekog filma? Da li je „Dara iz Jasenovca“ ispunila svoj zadatak – da li je na pravi način skrenula pažnju na ustaške zločine?

Bilo je i primedbi da likovi nisu dovoljno izbalansirani, da se očekivalo više, da je trebao da bude brutalniji u scenama ubijanja, da je to „samo“ katalog zločina... Možda je pojednostavljeno, ali šta je u Maksu Luburiću, Fra Majstoroviću, Dinku i Nadi Šakić bilo belo u njihovim zlodelima, a šta je bilo crno u logorašima? Ako te jednakosti nije bilo u stvarnosti tog vremena, zašto je po svaku cenu tražimo danas?

O tome da ljudski život ne znači ništa, o ratnim zločinima ne samo Drugog svetskog rata, odnosno da su ljudi gori i od zveri, treba snimati filmove i ubuduće. Primera radi, Lordan Zafranović decenijama priprema po scenariju Arsena Diklića film „Djeca Kozare“. Da li je onda došlo vreme da se, na primer, snimi i dokumentarni ili igrani film o „Ester sa Sajmišta“? I posle svega, skloni smo da kritikujemo skoro sve, ispada kao da nam ništa nije sveto. Kada se ode na Svetu goru ne gleda se kako je manastir izgrađen, nego se odlazi tamo sa verom. Da li je moguće da ne postoji odnos prema tome da neke teme takođe mogu biti svete?

Sagovornici: Slobodan Vladušić – profesor Novosadskog Filozofskog fakulteta i pisac, Dragoslav Bokan – reditelj, publicista i književnik, Goran Vukčević – filmski i televizijski reditelj, Ivan Karl – gradski sekretar za kulturu grada Beograda, Dubravka Lakić – filmska kritičarka

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

RTV1/ subota, 13. mart u 17.30 časova

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...