Izvor: Magyar Szó, 03.Okt.2015, 04:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplome se ne nostrifikuju nego priznaju
Diplome stečene u inostranstvu, ukoliko se radi o zapošljavanju, od sada neće biti nostrifikovane nego će ih priznavati ERIC/NARIC centar pri Ministarstvu prosvete, najavio je juče ministar prosvete Srđan Verbić prilikom otvaranja centra. Ministar je rekao da će od sada proces biti brži, istovremeno i jeftiniji jer više neće zavisiti od cenovnika fakulteta. Centar će ceo proces završiti po jedinstvenoj ceni od 3500 dinara.
- Nakon dugog vremena, napokon je počeo sa radom >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << centar za priznavanje diploma i već veliki broj mladih koji su fakultet završili u inostranstvu čeka da im se prizna diploma i da ravnopravno učestvuju na tržištu rada u Srbiji. Od sada će dakle, priznavanje diploma stečenih u inostranstvu, a u cilju zapošljavanja, obavljati Ministarstvo prosvete preko ERIC/NARIC centra – naglasio je Verbić dodajući da nakon dugotrajnog i skupog procesa, čiji je krajnji ishod često bio neizvestan, više nema potrebe za nostrifikacijom, samo za priznavanjem diplome. Proces će se ubrzati, može da traje najviše 90 dana i važiće jedinstvena tarifa koja više ne zavisi ni od fakulteta a ni od završenog stepena stručnosti.
Od državnog sekretara ministarstva prosvete Zorane Lužanin, saznali smo da je za priznavanje diploma nadležno samo Ministarstvo prosvete, ta prava se neće preneti na pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. To znači da svaka osoba koja je diplomu stekla u inostranstvu, mora da se obrati ministarstvu za priznavanje diploma i treba da plati samo republički doprinos koji košta 3500 dinara.
Priznavanje diploma će se vršiti u automatizovanom sistemu. Zainteresovani će morati da ispune onlajn formular koji se nalazi na sajtu ministarstva, a tu će moći da zakažu i termin za prijem u ERIC/NARIC centru.
- Zainteresovane ćemo primati na svakih pola sata, naime toliko vremena je potrebno za predavanje dokumenata. Svi zainteresovani listu potrebnih dokumenata za proces priznavanja diploma mogu takođe pogledati na sajtu ministarstva (http://www.mpn.gov.rs/enicnaric-srbija/) – naglasila je Lužanin dodajući da će se priznavanje diploma sastojati od dva dela: u prvom delu će se proveravati formalni uslovi, poput akreditacije ustanove. Drugi deo je provera stručnih kompetencija kada će stručna komisija sastavljena od strane ministra i fakultetskih profesora dati mišljenje o nastavnom programu. Ovaj drugi deo može trajati duže, ali nikako duže od 90 dana. Kroz ovu stručnu komisiju moći će da vidi i naučna zajednica kakve se diplome priznaju. Ukoliko se jedan studijski program prizna, više se ne proverava, tako da će i to ubrzati ceo proces – rekla je državni sekretar. Naglasila je da ukoliko osoba čija se diploma priznaje želi da nastavi studije, njegovu diplomu će i ubuduće nostrifikovati fakulteti kao i do sada jer se prilikom akademskog priznanja diploma u obzir uzimaju drugačiji aspekti nego kod zapošljavanja gde se najviše ceni stručno znanje.
Na novinarsko pitanje koje se ticalo inicijative dekana pravnih fakulteta da studenti prava pre priznavanja diplome moraju da polažu dodatne ispite, Zorana Lužanin je odgovorila da će diplome proveravati stručne komisije. Što znači da, dok pravni fakulteti traže nostrifikaciju diploma, jedan poslodavac može da traži stručnjaka koji poznaje anglosaksonsko pravo.
- Treba da se napravi razlika između zahteva poslodavaca i stručnih kriterijuma. Naravno da su stručni kriterijumi određeni i njima kandidat mora da odgovara. Znači ako neko ne poznaje domaće pravo, sigurno se neće zaposliti na primer na sudu. Ali tržište rada može imati i druge zahteve. Uzećemo u obzir zahteve pravnih fakulteta kao i njihove predloge za stručnu komisiju. Prema zakonskim propisima, članove stručne komisije predlaže KONUS, a svaki pravni fakultet je član KONUS-a – naglasila je državni sekretar.
Srđan Verbić je istovremeno dodao: pokazalo se da Srbiji nedostaje zakon o regulisanim profesijama, jer se postavlja pitanje ko može da radi kao advokat a ko kao lekar na teritoriji države. Istovremeno, treba da se zaštite pojedine struke stečene srednjoškolskim obrazovanjem. Zbog toga je ovaj zakon u izradi i uskoro će biti na javnoj raspravi.
Prilikom otvaranja ERIC/NARIC centra bilo je prisutno više mladih stručnjaka koji žele priznavanje svojih diploma. Jedna od njih je bila Jovana Ružičić, koja je u Sjedinjenim Američkim Državama završila dva fakulteta i magistrirala, a zaposlili su je kod kuće prema srednjoškolskoj spremi. Drugi je bio Ilija Kalejdžić, koji je nakon medicinskog fakulteta u Beogradu u Rusiji specijalizovao oftamologiju, danas radi na privatnoj klinici kao lekar opšte prakse jer specijalizaciju od tri godine ne može da nostrifikuje. Njega su baš zbog diplome odbili na konkursu koje je rasposalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
